Србија и Балкан
Марта Кос поручила да су правосудни закони корак уназад, Вучић пита: Кад је био корак напред
Комесарка за проширење је указала да усвајање правосудних закона по брзом поступку представља корак уназад на путу Србије ка ЕУ. Председник Александар Вучић се пита како је то корак уназад када четири године није било корака унапред
Европска комесарка за проширење Марта Кос апеловала је на Србију да ревидира измене правосудних закона и поручила да "не разуме зашто Београд повлачи потезе који га удаљавају од чланства у ЕУ".
Уочи састанка Савета министара спољних послова земаља чланица ЕУ у Бриселу позвала је парламент да ревидира законе и усклади их са стандардима Европске уније.
"Заиста желимо да Србија буде део Европске уније и нећу престати да радим на томе. Када је држава кандидат за европске интеграције, а Србија то јесте, очекујемо да се понаша у складу са европским вредностима. Ово представља озбиљан корак уназад, јер су амандмани усвојени у веома брзом и нетранспарентном поступку, без икаквих консултација", оценила је она.
Европска комесарка је навела да постоји нова динамика у процесу проширења, у којој Албанија и Црна Гора заиста брзо напредују ка чланству, док Србија иде у супротном смеру.
"Искрено не разумем зашто се то дешава, али то је нешто што не желимо да видимо", закључила је.
Председник Србије Александар Вучић рекао је да "не зна како је то корак назад, кад нисмо имали четири године корак унапред".
Додао је да још није прочитао законе, већ да се бавио само њиховом уставношћу и да је добио уверења од његових сарадника да су закони донети по Уставу.
"Требало је да иду на широку јавну расправу, требало је да се консултују са људима из ЕУ, а не да слушају њихове налоге, али да се консултују са њима, јер кад сте на европском путу, онда вам је то обавеза. И то је требало да ураде. И за то их критикујем и за то ћу увек да их критикујем", рекао је Вучић.
Није прецизирао да ли ће да потпише законе или не.
Поновио је да остаје при томе да је грешка што није испоштована процедура око јавне расправе, али да садржај није споран. Додао је и да му је драго што у Србији има судија који су родољуби посебно што је већ дуже времена правосуђе било отуђено од народа. Навео је и да садржај није споран, осим за оне који хоће да примају налоге споља.
Скупштина Србије је јуче усвојила Закон о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закон о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и Предлог закона о измени Закона о судијама.
Ове новине доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, смањују се надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац.
Угљеша Мрдић, посланик СНС који је предлагач закона, је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, враћању отетог правосуђа држави и народу. Део опозиције је упозоравао да је у питању удар на независно судство.
Током расправе водила се и полемика о томе да није било јавне расправе о законима. Реаговало је и Тужилаштво за организовани криминал. Високи савет судства (ВСС) је саопштио да предлагач није затражио мишљење савета о предложеним изменама, а што је законска обавеза прописана законом и тражио повлачење из процедуре.
Live
