Четири репрезентативна синдиката у просвети затражили су хитан састанак са министром просвете Дејаном Вуком Станковићем, јер се на седницама владе још нису нашли законски предлози из области образовања, који су усаглашени преговорима између Министарства просвете и репрезентативних синдиката.
Инсистирају да се наставе консултације у вези свих нерешених спорних питања договорених са државом почетком јануара 2025. године, а то су надокнада за координаторе електронског дневника, смањење администрације и измене електронског дневника.
Наводе да су и "озбиљно абринути" због најаве могућег скраћења наставног часа са 45 на 30 минута.
У заједничком саопштењу Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, Синдикат радника у просвети Србије и Грански синдикат просветних радника Србије "Независност" оценили су да је реч о непромишљеној, стручно неутемељеној и правно проблематичној мери која може произвести дугорочне негативне последице по квалитет образовања.
Навели су да се, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, настава мора организовати у складу са утврђеним наставним плановима и програмима, уз поштовање педагошких стандарда и прописаних образовних исхода.
"Скраћивање наставног часа без претходне измене наставних планова и програма, без јасно дефинисаних циљева и без свеобухватне стручне анализе последица, представља директно нарушавање логике образовног система и доводи у питање остваривање законом утврђених исхода учења", навели су ти синдикати.
Оценили су да се суштински проблеми образовног система не могу решавати административним скраћивањем времена непосредног рада са ученицима, имајући у виду да су и постојећи наставни планови и програми преобимни, садржајно преоптерећени и често неусклађени са реалним временским оквирима наставе.
Тај проблем, према њиховим наводима, присутан је и у основним и у средњим школама, а у посебно израженој мери у подручним, неподељеним школама, у којима учитељи и наставници истовремено реализују наставу са ученицима два, три, па и четири разреда, по различитим наставним плановима и програмима.
"У том контексту, поставља се суштинско питање на који начин је уопште могуће реализовати наставу, остварити прописане исходе и обезбедити квалитетан образовно-васпитни рад", додаје се.
Упозорили су да се таквим мерама одговорност за дугогодишње системске пропусте и изостанак јасне и одговорне образовне политике фактички преноси на школе и наставнике, који се доводе у позицију да у краћем времену морају да остваре исте наставне циљеве и исходе, без икаквог нормативног, стручног или материјалног основа за такво додатно оптерећење.
"Сматрамо да је једини одговоран пут ка унапређењу квалитета наставе свеобухватна реформа наставних планова и програма, усклађивање наставних садржаја са реалним временским оквирима, као и смањење броја ученика у одељењима, у складу са педагошким и здравственим стандардима. Без испуњавања ових предуслова, скраћивање трајања часова остаје формална мера која не решава, већ додатно продубљује постојеће проблеме", навели су.
Синдикати су затражили да Министарство просвете прекине са праксом доношења "једностраних и ад хок одлука" и да хитно отвори институционални дијалог са репрезентативним синдикатима и стручном јавношћу.
"Образовни систем не сме бити простор за импровизације и експерименте, већ темељ друштвеног развоја који захтева одговорност, стручност и доследно поштовање закона. Репрезентативни синдикати у просвети неће подржати мере које нису засноване на струци, закону и најбољем интересу ученика и запослених у образовању и настави и наставиће да користе сва законом дозвољена средства у заштити професионалног, педагошког и институционалног интегритета образовног система", наводи се у заједничком саопштењу.