Филм "Ђенерал" премијерно је приказан 21. јануара и поново је отворио питање српских подела из Другог светског рата и расправу о томе да ли је осам деценија касније, могуће истинско национално помирење партизана и четника.
Остварење које се бави личношћу Драгољуба Драже Михаиловића, поново је отворило једно од најосетљивијих питања сукоб четника и партизана који и данас изазива снажне и супротстављене реакције.
Редитељ и сценариста Милослав Самарџић нагласио је да све што у филму изговарају и Енглез и Србин и Немац – пише у документима Бундесархива, као и у Војном архиву у Београду.
"То је био кључан период кад су савезници од Краљевине Југославије, прешли на страну Комунистичке партије, од стране југословенске војске, на страну партизана. Када правимо филмове, имамо у виду то што мисле гледаоци и предрасуде које има велики део јавности – да су четници сарађивали с Немцима, да су у Дражином штабу били Немци и да се четници нису борили против Немаца. Велики део јавности о томе је формирао мишљење на бази партизанских филмова", наводи Самарџић за РТ Балкан.
Како додаје, Британци су жртвовали Дражу и хтели су да рат потраје како би Немци и Совјетски Савез имали што више губитака.
Аутор каже да је филм и данас актуелан по томе "шта нам раде велике силе".
Глумац Никола Дрмончић, који у филму тумачи улогу немачког официра, на питање колико је познавао историјски период и проблематику четничког покрета пре него што се упустио у пројекат, за Јутро на РТ истиче да је познавао неке чињенице, али да је користио и додатну литературу и књиге које му је редитељ дао, како би се спремио за улогу.
"Знао сам да није било онако како нам је то представљено. Поглед на четнички покрет ми се није променио, јер мени је нешто ту од раних дана ту недостајало. Превелика је крајност постојала. О самом четничком покрету нисам имао лоше мишљење, али сам доста сазнао о томе какав је генерал Михаиловић био пре рата, последњих година. Створио сам јаснију слику о томе какав је био покрет, официри. Дошао сам до неких нових информација", истиче Дрмончић.
Коментаришући колико је тешко историчарима да заступају чињеничку грађу када се у јавности заступа "неуравнотежена представа о грађанском рату на простору Краљевине Југославије", магистар историјских наука Драган Крсмановић наводи да је деликатно бавити се историјом, оптерећени предрасудама, "идеолошким конструкцијама и вишедеценијским пројектом који је требало да легализује преврат који је Комунистичка партија извела у време окупације од 1941. до 1945".
"Историографија сама више нема дилема. Више је неко очито да је Југословенска војска у отаџбини била више него антифашистички оријентисана, да је водила операције против немачких и свих других окупационих снага и да је дала један свој допринос отпору. Међутим, с обзиром на крајњи исход рата, ми смо били деценијама изложени пропаганди која је имала за циљ да прикаже Народно-ослободилачку војску као јединог борца за слободу, а да Југословенску војску у отаџбини и генерала Михаиловића прикаже као некакве сараднике окупатора, злочинце", објашњава Крсмановић.
Како наводи, ми данас имамо подељену улогу, с једне стране, историографију која је потпуно јасна и у њој нема никакве дилеме.
"С друге стране, имамо јавно мњење које је још подељено, имајући у виду да су људи деценијама били изложени тој индоктринацији и да нису спремни да прихвате чињенице. Помирење морамо градити на истини, а не на конструктима", закључује Крсмановић.