Србија и Балкан
Резултат ће бити исти: Да ли Курти законом о странцима затвара српске школе и болнице на Космету
"Стриктна примена најављених мера, закона о странцима, паралисаће, блокирати и просвету и здравство на Косову и Метохији који су још увек у српском систему", каже историчар из Грачанице Александар Гуџић
Интеграција здравства и просвете у тзв. косовски систем као припремни потез, па проглашавање Заједнице општина са српском већином од стране тзв. владе "Косова" и то у истом тренутку када се буду отварала стална дипломатска представништва тзв. Косова у Београду и Србије у Приштини.
Овако би, по добро упућеном косовском аналитичару професору Неџмедину Спахиуу, могао да изгледа редослед потеза наредних месеци у решавању косовске кризе.
Спахиу је за "Косово онлајн" појаснио да је "интеграција здравства и просвете предвиђена статутом Заједнице општина са српском већином уз одређену аутономију здравства и просвете и да не верује да ће влада Косова урадити нешто што иде преко те аутономије".
Истовремено, Куртијева влада у Приштини увелико спрема оснивање радне групе у коју ће бити укључени правни и други стручњаци са циљем да се размотре питања која произилазе из примене закона о странцима и закона о возилима.
Сам Курти пре неколико дана одржао је у Приштини састанак са представницима западних амбасада на тзв. Косову на коме је амбасадорима говорио о "неопходности почетка постепене интеграције здравственог и образовног система као дела свеобухватног и дугорочног приступа". Курти је на овом састанку рекао да ће се овај процес спроводити у координацији са Европском унијом уз "осигуравање да се узму у обзир забринутост и савети српске заједнице на Косову".
Премијер у оставци није пропустио прилику и да истакне да су закони о странцима и возилима усклађени са законодавством Европске уније.
Најава стриктне примене закона о странцима и возилима и упоредо, покретање интеграције здравства и школства у тзв. косовски систем у овако агресивном облику, отварају питање да ли Курти кроз два закона чија примена почиње 15. марта на посредан начин, обилазним путем покушава да затвори и проблем интеграције школства и здравства на Космету. Да две преостале српске институције на КиМ угуши назови законима и прописима, а не голом полицијском силом, што се на крају своди на исто.
Примена два закона, слажу се Срби са севера КиМ са којима је РТ Балкан контактирао, у многоме ће отежати ако не и потпуно блокирати рад школских и здравствених установа.
"Да подсетимо, законом о странцима предвиђено је да професори, наставници, као и лекари из централне Србије као и они са Космета који немају косовске папире морају најпре уз пријаву полицији прибавити боравишну дозволу, а уз то и радну дозволу односно лиценцу. Односно, радна дозвола је услов за боравишну. А, како да их прибаве када ће им за те дозволе требати потврда да раде у установи која је акредитована у косовском систему. Ако знамо колико је људи у просвети и болницама на КиМ без њихових докумената и колико их неће моћи да прибави потребне дозволе, онда само можемо наслутити какви нас проблеми чекају, а сви мирише да ће Курти, стриктном применом поменутих закона решити питање школа и болница у српском систему и без упада полиције у те установе. А нама, без болница и без школа нема живота на Космету", каже један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице.
Историчар из Грачанице Александар Гуџић у изјави за РТ Балкан каже да најновија најава интеграције просвете и здравства, представља покушај Куртија да кроз закон о странцима заобиђе међународне обавезе које има тзв. Косово, али и сопствени устав.
"Косово се Бриселским али и Охридским споразумом обавезало да ће Србима дати широки обим аутономије у области просвете и здравства и то кроз ЗСО. Исто је наведено и у Ахтисаријевом плану који је имплементиран у устав Косова. Закон о странцима је покушај да се те обавезе заобиђу, оставе по страни и не испуне. Курти сад каже да ће у процесу интеграције консултовати и ЕУ и српску заједницу, али ми не знамо шта би то у пракси значило", каже Гуџић.
Наш саговорник подсећа да најављени закон предвиђа да ако је неко професор у настави, лекар, а нема косовска документа, мораће да извади неопходне косовске лиценце за рад и то од косовских регулаторних органа.
"Шта ћемо у случају ако неко нема косовске, а има папире које издаје ПУ Приштина измештена у Нишку бању или ПУ Урошевац измештена у Лесковац? Званично Косово не признаје та документа и онда ћемо доћи у ситуацију да неко ко предаје у школи или ради у болници неће моћи да добије неопходне дозволе за рад, односно лиценце. Са друге стране тим људима који долазе на КиМ да раде, или овде живе а немају косовске личне карте, требаће боравишне дозволе, за боравишне дозволе требаће им радне дозволе и ту заиста, долазимо до једног зачараног круга без решења", понавља Гуџић.
Историчар из Грачанице наводи даље да ће се и студенти Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици који су из централне Србије или са Космета, а немају косовска документа, суочити са нерешивим проблемима.
"Мораће да ваде боравишне дозволе, за боравишне дозволе требаће потврда да студирају на факултету у косовском систему. Осим овог, проблем је и што је полиција на северу 90 албанска и непријатељски настројена према Србима. И ту можемо очекивати разне облике инцидената и непријатности. Подсећам да је проблем полиције на северу настао 2023. када су Срби претходне године изашли из институција и када је Приштина та места попунила скоро искључиво Албанцима", наставља Гуџић.
По његовом мишљењу, стриктна примена најављених мера паралисаће, блокирати, и просвету и здравство на Косову и Метохији који су још увек у српском систему. Просветни и здравствени кадар на КиМ у највећој мери, скоро па стопроцентно нема поменуте лиценце, радне дозволе, ако их неко и има то су спорадични случајеви.
"Други проблем, у најави, који би могао да паралише образовни систем је садржај уџбеника, нарочито из историје, географије... Јасно је да ми и Албанци различито гледамо и различито тумачимо догађаје из прошлости. По нашим уџбеницима, Космет је саставни део Србије, по албанским, оно је независна држава. По нашим уџбеницима, 1999. на КиМ је дошло до побуне, а ОВК је терористичка организација. По приштинским, тзв. ОВК је ослободилачка организација која се борила за слободу и права албанског народа. То би у перспективи могло да доведе не нових неспоразума", речи су Гуџића.
Могући начин за решавање тог проблема могли би, наставља саговорник, да буду различити уџбеници, као у БиХ, три народа три различита уџбеника, али, знајући Куртија, то је на Космету мало реална могућност.
Такође, универзитетски професори који предају на факултетима Универзитета у Приштини и који су највећим делом из централне Србије, мораће да прибаве одговарајуће лиценце и дозволе за рад, боравишне дозволе. И они ће се овде суочити са нерешивим проблемима, а факултети у српском систему остати без предавача.
"Постоје две опције, или да наставни кадар факултета прихвати све услове које тражи Приштина и да настави да ради на територији Косова и Метохије, или да се комплетан универзитет пресели у градове централне Србије. Већ су у јавности кренуле приче о могућности пресељења универзитета. Ако до тога дође то ће довести до даљег исељавања Срба. Наравно да су обе опције погубне по српску заједницу, с тим што је, по мени, прва опција мање штетно решење", каже Гуџић.
Додаје да тзв. Косово до сада није имало наставне програме за Србе и нема назнака да ли се у овом тренутку ради на неком наставном плану и програму за Србе по бошњачком или хрватском моделу образовања.
"Оно што је неспорно јесте да у будућности можемо очекивати већи притисак и у том погледу, на наставне планове, на сам садржај наставе и образовања", речи су Гуџића, који очекује да ће Куртијева власт и после 15. марта српским кадровима, Србима који раде у просвети у здравству, дати одређени рок од пар месеци, годину дана, да прибаве потребне лиценце и дозволе за рад.
Све су свему, српску заједницу на Косову и Метохији чекају тешка, турбулентна времена.
"Неопходна је потпуна мобилизација како Срба на терену тако и званичног Београда, дипломатска офанзива и покушај да се Косово натера на давање највишег облика и степена аутономије за Србе. У пракси би то требало да значи и формирање једног тела које би чинили Срби, ако већ закон налаже такве процедуре, дозволе, лиценце, да се тим проблемом бави тело у коме би били Срби. То је по мени један од начина да се тај проблем реши", закључује Гуџић.
Како год било, и како год Курти спроведе најављену интеграцију просвете и здравства у косовски систем, резултат ће, уверени су наши саговорници, Срби и северно и јужно од Ибра, бити исти и значиће, нови, велики талас исељавања Срба из јужне српске покрајине.
Live
