Србија мора да има дугорочни гасни аранжман са Русијом јер без њега нема сигурног снабдевања, предвидљиве цене ни индустријске стабилности. Све "алтернативе" значе скупљи гас, несташице и зависност од препродаваца, рекао је председник Надзорног одбора "Србијагаса" Александар Вулин.
Према његовим речима, у јавности се свесно злоупотребљава појам диверсификације снабдевања гасом, који се, како каже, користи као еуфемизам за забрану увоза руског гаса.
"Стално слушам о потреби да се диверзификује снабдевање гасом. Слажем се са тим. Немам ништа против тога. Али зашто кажете диверсификација гаса, а мислите на забрану увоза руског гаса", запитао се Вулин, јер на крају крајева, постоји само једна цев. Диверсификација ипак подразумева снабдевање из више праваца.
Све цеви се завршавају у Русији
Он наглашава да диверсификација подразумева додатне изворе и правце, а не укидање постојећег, посебно када је реч о извору који је стабилан, уговорно регулисан и поуздан.
"Разумем диверсификацију да набављамо још гас из још неког правца, осим руског. Али каква је то диверсификација у којој ћете ви да укинете руски гас", рекао је Вулин у интервјуу за Спутњик.
Србија се, подсећа он, снабдева гасом из три правца – преко Мађарске, Балканског тока из Бугарске и интерконекције Софија–Ниш–Димитровград – али се, како наглашава, "на крају све три цеви завршавају у Русији".
Говорећи о потрошњи, Вулин наводи да су потребе Србије стабилне, али сезонски неравномерне.
"Наше потребе су врло флуидне. Увек преко три милијарде кубних метара годишње. Некад је то више, некад је мање. Лети трошимо прилично мало гаса, зими га много трошимо", објаснио је он.
Кључна предност дугорочног уговора са Русијом јесте могућност да Србија узима гас онда када јој је потребан и у количинама које су јој потребне.
"Ако имате дугорочни уговор са Руском Федерацијом, ви узимате колико вам треба, кад вам треба. Не морате да купујете на тржишту", рекао је Вулин.
Због тога Србија, према његовим речима, није била приморана да купује гас по највишим тржишним ценама, чак ни у периодима највеће европске гасне кризе и посебно одбацује тврдње да би Азербејџан могао да замени руски гас.
"Кажемо – стиже из Азербејџана. Неће стићи из Азербејџана, зато што га тамо нема. Азербејџан за српско тржиште може да има око 800 милиона кубних метара годишње, осим ако Русија не упумпа гас у азербејџанске гасоводе. Добро, значи опет је на крају цеви Русија. Ево је опет Русија", навео је Вулин.
Србији је потребан дугорочан гасни аранжман
Европске државе већ су искусиле гасну кризу, не само због цене, већ и због недостатка гаса – оне морају да гас купују на тржишту по високим ценама, али, ни новац није толики проблем колико то што гаса једноставно нема. Ако Србија не потпише дугорочни аранжман, упозорава он, цена гаса би моментално скочила између 30 и 40 одсто и ту разлику би плаћали грађани Србије. Коначни исход би, према његовим речима, био апсурдан: Србија би поново куповала руски гас – али од препродаваца и по знатно вишој цени.
Све то догодило би се уколико би држава послушала савет српске министарке за енергетику, Дубравке Ђедовић-Хандановић, која је недавно изјавила да Србији није потребан дугорочан гасни аранжман са Русијом, сматра саговорник Спутњика.
"Ако послушамо госпођу Хандановић и ако не потпишемо дугорочни гасни аранжман са Русијом, тог секунда цена ће скочити тридесет до четрдесет одсто. Скочиће и мени и вама. Неће скочити неким имагинарним људима него ће скочити и становништву, скочиће и привреди", навео је Вулин.
Директор "Србијагаса", Душан Бајатовић тренутно се налази у Санкт Петербургу где преговара о новом гасном аранжману и тврдња министарке енергетике сигурно угрожава преговарачку позицију Србије, додао је.
Санкције НИС-у: Вашингтон жели да посвађа Србију и Русију
Говорећи о америчким санкцијама НИС-у, Вулин је нагласио да та компанија ни на који начин не угрожава америчке економске интересе, тако да су санкције, како каже, политичке природе са политичким циљем.
"Смисао санкција је био да Србија буде та која ће отети ту имовину и заувек, или бар за јако дуг временски период, покварити своје односе са Русијом. И онда сутра, када буду дошли код нас и рекли признајте Косово, ми се окренемо према Русији, а Русија каже, видите ви то са онима с којима сте нам отели НИС", истакао је Вулин.
Исто важи и када се Србија буде суочила са америчким захтевом за укидањем Републике Српске и ревизијом Дејтонског споразума.
"Идеја је да се Србија осами, да се Српска привреда доведе до тога да нема избора. Да морамо да уђемо у сукоб са Русијом и самим тим да уђемо у сукоб са сваким својим савезником. Мени је јако лако да објасним да између Србије, Русије, Кине и већине слободних земаља нема ни једног стратешког сукоба, а јако ми је тешко да објасним или да пронађем било какво стратешко слагање са земљама ЕУ или земљама Запада. Не можете га наћи. Ето, то је била идеја", категоричан је он.
Вулин је истакао да је председник Александар Вучић био једини који је јасно рекао да НИС неће бити отет, док би, по његовим речима, влада и министарство енергетике одавно национализовали компанију, као што би увели и санкције Русији.
Свет се мења, Србија мора јасно да зна шта хоће
Говорећи о разговорима које је у Москви водио са геополитичарем и филозофом Александром Дугином, Вулин, који је такође и председник Руског историјског друштва у Србији, констатује да се свет неповратно променио – Запад више није монолитна сила, док је, како каже, сукоб између САД и ЕУ дубљи него што се види из јавних изјава. Ради се о трајном неразумевању.
"Улазак Украјине у Европску унију неће донети стабилност, већ ће означити крај Уније какву познајемо; не само зато што улази још једна земља, већ зато што ће показати да су све реформе и приче о људским правима биле лаж. Поглавља, кластери, људска права – све је то постало празна прича. Једино што је важно јесте да ратујете са Русијом", објаснио је он.
Такође, постоји тежња да се у оквирима ЕУ укине принцип једногласности, што се види и по начину на који је усвојена забрана куповине руских енергената од 2027. Каква права ћемо ми имати у Унији, ако принцип консензуса буде укинут
Са друге стране, у тако промењеном свету, Србија мора да јасно дефинише националне циљеве.
"Ако је уједињење Срба први и основни национални циљ, онда ћемо много лакше разумети где стојимо и куда идемо. Мора да постоји тачка око које се окупљамо, без дилеме и расправе", истакао је Вулин.