Пошто су наврат-нанос и на једвите јаде поново пребројали све покрадене гласова за посланичке кандидате и утврдили невероватне размере крађе, јер су десетине чланова бирачких одбора у затвору, а стотине њих су осумњичени за тешка кривична дела, Централна изборна комисија Косова, 34 дана после избора, прогласила је коначне резултате ванредних парламентарних избора који су одржани 28. децембра прошле године, али није потврдила избор девет посланика Српске листе.
Еуген Цаколи из Косовског демократског инсгтитута оценио је да је одлука Централне изборне комисије (ЦИК) у Приштини да не објави коначне резултате за Српску листу незаконита и произвољна.
Додаје да су резултати избора јединствен чин и да закон не признаје коначне резултате за одређену странку, нити одвојене одлуке за субјекте или кандидате. Према речима Цаколија, ЦИК је првобитно прекршио закон објављујући резултате пре истека законског рока за жалбе, а затим је отишао још даље формализујући објављивање делимичних резултата, односно објављујући резултате који не обухватају све политичке субјекте.
Он је истакао да је председник ЦИК-а одговоран за дозвољавање вештачке поделе резултата без икаквог законског основа.
"Тиме изборни процес престаје да буде правни процес и претвара се у политичко управљање резултатима", рекао је Цаколи.
Вулнет Бугачку из Kосовског демократског института такође је критиковао одлуку Централне изборне комисије да објави резултате избора од 28. децембра, без поштовања законског рока за жалбе.
За овог аналитичара одлука ЦИK-а да објави резултате пре истека рока за жалбе је чудна јер је ЦИК на овај начин "избегла законско право да се посланицима или странкама пружи право жалбе".
"Плашим се да би одлуку ЦИK-а ИПЖП могао поништити ако се на њу жале политичке странке или било који кандидат, због чињенице да су изгубили своје законско право", изјавио је он.
У овој папазјанији од избора и демократије проглашење коначних резултата избора само је део проблема и тоталног институционалног хаоса сасвим примереног лажној држави и лажној демократији.
Наиме, "најмлађу европску демократију", миљеницу ЕУ и НАТО, САД и Британије, тек сада чекају тешка искушења и питање је како ће се све завршити.
Избор председника тзв. Косова који по уставу лажне државе мора бити обављен до 4. марта, у ситуацији када скупштина где би гласање морало да буде обављено још није конституисана, када је Аљбин Курти још далеко од двотрећинске подршке за било ког кандидата, мањи је део проблема.
Много већи проблем је конституисање скупштине које подразумева не само избор председника, за то Курти после победе има довољно гласова, него и избор потпредседника из редова опозиције, несрпских мањина али и – српске заједнице на КиМ.
Бивши посланик Самоопредељења Африм Kасоли већ је најавио да је након одлуке Уставног суда у вези са предлогом Ненада Рашића за потпредседника Скупштине из редова српске заједнице, на помолу нова уставна криза!
"Јасно је видљиво да се на хоризонту појављује нова уставна криза, након што је Уставни суд утврдио да је гласање за Ненада Рашића за заменика председника Скупштине из редова српске заједнице, обављено на антиуставан начин. Сада је питање како ће се ова нова криза политички искористити. Можда је 'неопходно' да се јавност држи фокусираном на ову тему, када се припрема терен за ново повећање цене струје", навео је Касоли на Фејсбуку.
Рашић је, да подсетимо на место потпредседника скупштине изабран на предлог албанских, а не српских посланика, гласовима албанских посланика, пошто претходно, ни један од посланика Српске листе у више кругова гласања није успео да обезбеди 61 глас посланика за избор потпредседника скупштине.
Српска листа се на ту одлуку жалила Уставном суду лажне државе још 16. октобра прошле године, а он је тек ових дана оценио је да је тај избор неуставан.
Да све буде још компликованије, сама одлука Уставног суда је међу политичким актерима на "Косову" различито оцењена. За једне она је таква каква јесте и мора се поштовати, а за друге пресуда је – неуставна. За треће та одлука биће извор нове блокаде у конституисању парламента уколико посланици Самоопредељења одбију да гласају за кандидате Српске листе.
На претходном гласању, у октобру прошле године, Куртијеви посланици то су упорно одбијали, а у међувремену се није чуо ни један једини глас који би наговестио да су променили мишљење. Председница Алтернативе Мимоза Кусари Љиља најавила је пре који дан да Самоопредељење неће дати глас посланицима Српске листе за место потпредседника скупштине. То се данас и десило.
Ако Курти у међувремену не направи неки нови политички салто мортале последица овог потеза ће бити – нова блокада скупштине.
И док се чека писани отправак пресуде Уставног суда који ће "стручњаци" Самоопредељења ишчитавати до бесвести и тражити нове зачкољице, већ на основу објављеног јасно је да је Уставни суд лажне државе на становишту да "потпредседника из редова српске заједнице мора да предложи већина посланика из исте".
У конкретном случају то значи да потпредседника мора предложити Српска листа и да ће само избором тог кандидата скупштина бити конституисана и да ће моћи да одлучује, поред осталог и о избору председника тзв. Косова.
"Они су се већ (Самоопредељење) изјаснили да неће гласати за кандидата из Српске листе и на неки начин стигла их је карма. Упали су у замку коју су правили. Због тога што су упорно водили кампању против Српске листе, гласали су против њене сертификације за учешће на изборима прошле године чак у три наврата. Тако да су они заправо тиме антагонизовали албанску јавност и уопште своју позицију према Српској листи, а сада су дошли до тога да не могу да конституишу институције а да не гласају за Српску листу", изјавио је за "Косово онлајн" политиколог Огњен Гогић.
Уколико Самоопредељење, објаснио је Гогић, не пређе препреку избора потпредседника из српске заједнице, "онда не може да се конституише Скупштина, па потом не може да се гласа за владу нити може да се да мандат за састав владе".