Преговори у вези са НИС-ом још нису завршени, али има помака и цео процес иде у правцу који свима одговара, што потврђују и изјаве српских званичника, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко.
Нагласио је да се тренутни резултати разговора у потпуности уклапају у пријатељски однос Русије и Србије.
"И оно што је најважније, дају могућност за наставак сарадње и на пољу енергетике и у свакој другој сфери", поручио је амбасадор у интервјуу за "Новости".
"Када је реч о детаљима преговора, то је питање за оног ко продаје, компанију 'Гаспром њефт', као и за купце и акционаре који су непосредно укључени у све фазе разговора. За мене је најважније да смо близу кључног коначног резултата", наводи Боцан-Харченко.
О томе да ли одлука ОФАК да продужи лиценцу НИС до 20. фебруара значи зелено светло за продају руског удела у НИС-у мађарском МОЛ-у или су и даље могуће компликације, Боцан-Харченко каже да је по том питању веома уздржан.
"Питање НИС је веома компликовано, ту је и ОФАК, и не можемо искључити ниједну претпоставку. Такав је свет у којем живимо. Одлука ОФАК о продужењу лиценце је доста значајна, пре свега због одржавања функционалности НИС и Рафинерије Панчево, јер је то индустријски ресурс важан за енергетску безбедност Србије у ширем смислу. Другим речима, имамо зрачак наде", наводи амбасадор.
"Гаспромом"-најпоузданији партнер Србије
Поводом гасног уговора са Србијом који је продужен до краја марта и изостанку дугорочног уговора о снабдевању, амбасадор је рекао да је најважнија стабилност наших односа и испорука.
"Испоруке су биле стабилне и током јесени и зиме, без примедби од потрошача у Србији. Иако је било много разговора и интрига у медијима о томе да Руска страна нешто жели или не жели, мало се говорило о томе шта се стварно дешавало на терену. Када је реч о дугорочном договору о гасу, то је ствар преговарача, али не разумем зашто се толико прича о роковима уговора, ако се има у виду стабилност снабдевања. Иако постоје неке сумње о односу са "Гаспромом", већ деценијама имамо потврде да је то најпоузданији партнер Србије.
Он је нагласио да ће и након марта снабдевање гасом бити стабилно, и по најбољој цени као што је било и до сада. Како је рекао, то је засновано на принципијелном договору и разумевању између председника Русије и Србије. Боцан-Харченко је указао да се ситуација данас значајно разликује од времена када су раније потписивани дугорочни уговори и када је постојала стабилност на енергетском тржишту и у транспортним везама.
"Сада је реалност другачија. Ми смо велики пријатељи, али немамо затворене очи и уши. Опредељење Србије је чланство у ЕУ, а ево сада је Брисел одлучио да забрани трговину и снабдевање руским гасом. Наравно, ми желимо дугорочне односе са Србијом у свакој сфери, укључујући енергетику. Али ако дође до помака у вашим европским интеграцијама, па ЕУ од Београда тражи испуњење неких обавеза, а енергетика је једна од кључних сфера на "европском путу", како то они зову, шта ћемо у том случају? Или, ако Бугарска, преко које иде снабдевање гасом, као чланица ЕУ каже - ми све затварамо? Мислим да су овакве одлуке ЕУ на њихову штету, али то је тренутна реалност", наглашава дипломата.
Истакао је да је, према његовој процени, на рачун повољније цене руског гаса, Србија током година уштедела око 300 милиона евра годишње, а можда и више. Он је посебно подвукао да је у неким периодима цена на тржишту била и два пута већа од цене по којој је Русија испоручивала гас Србији.
У вези са тврдњама да неизвесност у вези са дугорочним снабдевањем гасом може бити коришћена као политички притисак на Србију, амбасадор је одговорио да Русија не користи енергетику као средство притиска. Он је истакао да је Србија одбила да уведе санкције Русији, те да се та одлука високо цени у Москви, додавши да ова одлука Србије пре свега одговара економским интересима земље.
Боцан-Харченко истиче да Москва жели да настави и унапреди своју сарадњу са Србијом, и нема намеру да, за разлику од ЕУ, од Србије захтева да бира између Запада и Русије.
"Наш 'узор' није ЕУ која одавно тражи да изаберете или њих или Русију", наглашава Боцан-Харченко.
Амбасадор сматра да поруке попут оних из Вашингтона, које саветују да се следи амерички, а не европски пут, не показују снагу и самопоуздање.
"Ако је човек снажан, верује у себе, он не тражи - буди пријатељ само са мном, избегавај нека друга друштва. Односи између држава су слични томе", објашњава Боцан-Хаченко.
Посебно је истакао да се сарадња Русије и Србије одвија и на међународном плану, у бројним организацијама и институцијама, где се две земље међусобно подржавају.
Осврнувши се на Трампов Одбор за мир, Боцан-Харченко је рекао да се та иницијатива односи на ситуацију на Блиском истоку, али да разуме да се она посматра и у ширем контексту.
"Председник Путин је добио лични позив да се прикључи и рекао је да Русија цени и подржава сваки мултилатерални напор и сличне формате сарадње за решавање одређених питања, то је у складу са нашом дипломатском традицијом и праксом. Узгред буди речено, ускоро, 10. фебруара, у Русији се обележава Дан дипломатског радника. Дакле, тренутно се разматра питање учешћа Русије у Одбору за мир, а председник Путин је рекао да већ сада постоји спремност да се за рад ове иницијативе, која пре свега има хуманитарни карактер када је реч о Гази и палестинском питању, пошаље милијарда долара руског новца замрзнутог у Америци", истиче дипломата.
Нови међународни поредак
Амбасадор је, коментаришући стање Уједињених нација, нагласио да ова организација, као и свет у целини, пролази кроз тежак период, нагласивши да је пуно изазова и да се ствара нови међународни поредак.
"Запад не жели да одустане од доминације коју је имао у претходном периоду, иако је умногоме већ изгубио тај положај, пре свих Европа, чему су у великој мери допринеле и њихове одлуке у вези са Русијом и санкцијама. Повеља УН даје основ и могућност за мултиполарну сарадњу још боље него раније. Али, неопходно је да се опет вратимо на потпуно разумевање, а не да једна или неколико држава, које сматрају да су прве, најважније и најдоминантније у свету, наређују и диктирају. УН има резултате, који можда не доносе преокрете одмах, али су важни", указује амбасадор.
У том контексту је посебно истакао случај Србије.
"Веома важно је да се у Савету безбедности наставља пракса расправе о ситуацији на КиМ и Резолуцији 1244. Уједињене нације и њихов Савет безбедности има и имаће смисла, за разлику од неких организација које су у јако лошем стању због Запада и жеље да их искористи за своје интересе, попут ОЕБС.
На питање да ли верује да би због случаја "Гренланд" неке земље могле да преиспитају своје ставове у вези Косова и Метохије, амбасадор каже да не зна да ли има било кога ко верује да је то могуће, нарочито, како каже, "ако се присетимо разговора о статусу 'Косова', у којима сам и сам учествовао".
"И тада је у Европи било бројних територијалних питања, има их и данас, али су када је реч о Косову упорно инсистирали да је то уникатан случај. То је, наравно, велика неистина и превара. Они би хтели да се међународни поредак базира на правилима које нико не зна, нису написана нигде и измишљају се од случаја. Тај дупли стандард видимо и када је у питању Гренланд", констатује Боцан-Харченко.
О будућим односима Русије и Србије, амбасадор каже да је наша досадашња сарадња узор продуктивних, паметних и веома пријатељских односа, те да нема никаквог разлога да почињемо од нуле.
"Наравно, међународна ситуација се мења, сада је тешко претпоставити шта нас чека у будућности, али то не значи да треба да седимо скрштених руку. Морамо да радимо на развоју и политичких, али и економских односа, да сарађујемо у хуманитарним аспектима. Наша сарадња треба да још више доприноси стварању мултиполарног света, укључујући могућност сарадње Србије са новим и веома ефикасним институцијама, које имају будућност, као што је БРИКС", закључио је Боцан-Харченко.