Да међународно право подлеже двоструким аршинима онда када одговара интересима великих сила, поново је потврдио генерални секретар УНАнтонио Гутереш - тврдњом да се за разлику од Гренланда, принцип самоопредељења народа не примењује на Крим и Донбас. У овом случају, како тумачи Гутереш, принцип територијалног интегритета преовлађује над правом самоопредељења.
Ко генералном секретару УН и правној служби дао за право да тумаче Повељу УН, упитао је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев. Једино је, како је рекао, Међународни суд УН посебно овлашћен за то, на основу члана 96 саме Повеље и то искључиво на захтев Генералне скупштине или Савета безбедности УН.
"Питање генералном секретару: Да ли Донбас и Крим, који је 1956. године прикључен Украјини, имају право на самоопредељење у смислу члана 1 Повеље УН, као што га има и народ Гренландa?", питао је Медведев.
Ко по слову западних мерила има право на самоопредељење, а када се поштује територијални интегритет?
Некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић објашњава за РТ Балкан да код принципа самоопредељења постоји основно правило - могу да га траже народи, а не националне мањине.
"Код нас на КиМ, Албанци су национална мањина и немају права да траже отцепљење, осамостаљивање. Када је у питање Украјина, Русија има тамо око осам милиона Руса, који су конститутиван народ, нису мањина, јер је Украјина била вековима део Русије, а Кијев историјски главни град. Руси имају права у Украјини да траже самоопредељење, за разлику од Албанаца на КиМ", истиче Бранковић.
Осврћући се на случај Крима и КиМ, Бранковић указује на чињеницу да је Запад оспорио право народа на Криму на самоопредељење и навео да је правио поређење са КиМ, на начин који се не заснива на међународном праву.
"КиМ је откинуто од дела једне државе против Повеље УН и то силом. То није било самоопредељење него отцепљење силом. На Криму је одржан референдум. Гутереш мора да зна шта је по међународном праву, сигурно зна, али не може да на тај начин да се меша политика у међународно право. Не заслужује да буде генерални секретар", сматра Бранковић.
Да је Запад користио као једини примарни критеријум за независност тзв. Косова право на самоопредељење, чак и када није било референдума, подсетио је недавно руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
"Сада смо поново питали генералног секретара УН Антонија Гутереша и његов тим: ако је јавно речено да он и његово колективно руководство у УН признају право народа Гренланда на самоопредељење, да је народ Гренланда тај који одлучује о својој судбини, а не неко други, да ли онда УН признају исто право и народу Донбаса, Новорусије и, наравно, Крима?", истакао је Лавров и додао да је на Криму одржан референдум по свим правилима, а да га на КиМ није било.
Реагујући на произвољна тумачења принципа самоопредељења, стални представник Русије при УН Василиј Небензја је рекао да за Запад тај принцип постоји у појединим случајевима, као као што је тзв. Косово, а у другим не постоји – као што су Крим и Донбас.
"Селективно цитирање Повеље УН један је од порока савременог доба, од којег болују многе државе чланице Уједињених нација. Изабрати, као што то чине наши западни партнери, принцип територијалног интегритета, а притом заборавити на право народа на самоопредељење – за њих оно постоји у једним случајевима, као, на пример, са Косовом, где чак није било ни изражене воље народа… а не постоји у другим, као што су Крим и Донбас", истакао је Небензја.
Коментаришући ситуацију око тумачења међународног "слова" када је реч о Гренланду, и лидер СНСД-а Милорад Додик истакао је "да ако Гренланд има право на самоопредељење и бирање да ли ће бити под Данском или САД, онда и Република Српска има право на отцепљење од БиХ".