Лажна држава Косово данима и недељама, месецима, па ако хоћемо и годинама, од оснивања, дави се у сопственим лажима, преварама, манипулацијама, обманама – у сопственом лудилу дебело храњеном и подржаном од стране Колективног запада.
Прекјуче су тако прогласили коначне резултате децембарских парламентарних избора, а да жалбени рок није био ни отворен, да правосудни органи назови државе нису ни добили прилику да се изјасне о жалбама, него ће то радити после објаве коначних резултата. Уз ово, коначни резултати проглашени су за све странке осим за Српску листу, па је тако признат резултат ДПК чији је један од кандидата на поновљеном бројању остао без 7.000 украдених гласова, али није и за српску странку.
Пар недеља раније, пукла је брука око крађе гласова на изборима одржаним 28. децембра. Испоставило се да је у Призрену од 74.000 гласова за посланичке кандидате странака, покрадено скоро 70.000. Ухапшено је стотину чланова бирачких одбора, њих 23 добили су притвор од месец дана, уследила је слична акција и у Малишеву и онда је тежиште, гле чуда, пребачено на север, где се у Северној Митровици, Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку под истрагом нашло 43 чланова бирачких одбора, оних који су бројали гласове кандидата, 34 је приведено.
"И, опет су се кола сломила на Србима. Уместо да Курти хапси Албанце чланове бирачких одбора по Космету, јужно од Ибра где се крало на хиљаде гласова, он – хапси Србе. Значи, опет су Срби криви. Опет су Срби разбојници, који у овом случају краду и гласове. Не кажем да на северу није било случајева манипулације гласовима, али то је, у односу на оно што се дешавало на југу, заиста дечја игра. И сад, уместо да хапси по југу, Курти хапси на северу. Како год окренеш, криви су Срби – Срби ће у затвор, Србима ће се судити", каже за РТ Балкан коментаришући ову ситуацију Данило С, Србин из Звечана који је, из разумљивих разлога замолио да му сакријемо пун идентитет.
За то време из Призрена стиже вест да је синовац једног од посланичких кандидата на чијем је конту завршило на хиљаде украдених гласова, лекар опште праксе који је у прошлости био у затвору због покушаја убиства, осумњичен да је подмитио једног председника бирачког одбора а другом претио да се одрекне своје функције како би сам могао да унесе резултате у систем!
Остаје отворено питање ко може да гарантује да су у поновљеном бројању сви чланови одбора били чисти као сунце, или се, можда и ту крало? Односно, да ли су добро пребројани гласови партија или су, можда, и ту поткрадали једни друге, како је ко стизао и како се ко снашао? Па даље, ко гарантује да претходни избори, локални, парламентарни, такође нису покрадени и до које мере се читав систем назови државе заснива на лажима, преварама и манипулацијама?
У међувремену, наводимо само чињенице ради, Европска унија оценила је да су косовски избори спроведени – по свим бриселским стандардима!
Занимљиво, нико из Европске уније није трепнуо ни октобра прошле године када је Ненад Рашић, на предлог албанских посланика, гласовима албанских партија изабран за српског потпредседника скупштине тзв. Косова. Брљотина је била тих размера да преко ње није могао ни тзв. уставни суд тзв. државе па је оценио да је тај избор био – неуставан.
Сада је Курти у необраном грожђу. Да би конституисао скупштину мора гласати за неког од кандидата Српске листе за потпредседника скупштине, а он се не тако давно зарекао да то неће урадити ни по коју цену. А, ако не конституише скупштину нема буџета, нема избора председника, нема владе у редовном мандату, него ће једногодишња блокада бити само продужена.
Једина константа остаје Курти на месту председника владе, у редовном мандату или у оставци, њему је свеједно.
Ако се, у развоју тзв. косовске демократије крене само пар месеци уназад, долази се до локалних избора октобра и новембра прошле године на којима се, како се испоставило, на великом броју бирачких места нису слагале шифре бирачких места и шифре убачених листића.
У овом контексту одмах је поменут феномен звани "бугарски воз". Гласач узме листић, изнесе га са бирачког места, однесе у странку где буде попуњен, други бирач носи попуњени листић до кутије, а листић који узме донесе у странку, и све тако... Радили су "бугарски возови" на дан локалних избора широм КиМ, али је после све још брже заташкано и затрпано, рецимо, хапшењем некога од Срба и оптужбама да је ратни злочинац.
Све брљотина до брљотине.
Са друге стране, Курти ће, како је напред већ наведено, морати или да погази реч и гласа за кандидата Српске листе за потпредседника скупштине или следе нови избори. У међувремену, деси ли се ова друга варијанта, тзв. Косово ће остати и без буџета, који мора бити усвојен до краја фебруара, али и без председника који у конституисаној скупштини мора бити изабран до 4. марта, односно месец дана пре истека мандата Вјосе Османи.
Испада да ће, у том случају, који је веома известан ако Курти не погази реч, тзв. Косово остати и без новог мандатара, без владе и министара у редовном мандату, и без скупштине, и без председника, односно са Куртијем на месту неприкосновеног владара као носиоца извршне, судске и законодавне власти – односно краља отцепљене јужне српске покрајине.
И док албанска дијаспора која је Куртију донела нови мандат који он можда и узме, можда и не узме, ужива у плодовима и рају западне Европе где су се вратили одмах по изборима, док пензионери на Куртијевом тзв. Косову живе са пензијом од 100 или 140 евра, а радници са просечном платом од једва 500, највећа невоља, ипак, надвија се над Србима на Косову и Метохији.
Како се год окрене, они ће платити цех.
Осокољен изборном победом, Курти за 15. март спрема закон о странцима и возилима којим ће Срби бити проглашени странцима на земљи и у кућама у којима су се родили. Увелико најављује и интеграцију школства и здравства, вероватно без полиције, пре силом закона о странцима којим ће школе сада у српском систему остати без професора, факултети Универзитета у Приштини са седиштем у Северној Митровици и без професора и без студената јер велика већина њих неће моћи да добије боравишне и радне дозволе и лиценце, остале папире превиђене новим законом.
Пре свега овог, вероватно неће моћи на пређу Јариње и Брњак када из централне Србије крену на факултете у Митровици на предавања или да предају градиво студентима.
Милорад Ђоковић, последњи Србин из Витомирице код Пећи и десетине Срба леже за то време у косовских затворима оптужени за наводне ратне злочине. Милорад се са затвором суочио пошто је комшијама одбио да преда плац у Витомирици, а чим је овај несрећни Србин затворен, комшије су му динамитом сравнили са земљом спрат куће направљен на поменутој парцели. Албанци комшије, решили су наиме, да на Милорадовој парцели, пошто нису успели да је купе, направе аутобуско стајалиште.
Суочени са долазећим законом о странцима, са интеграцијом школства и здравства, у пузајућој или експресној варијанти, са могућношћу да шаљу децу у школе где ће учити како је тзв. ОВК "ослободила Косово", како је Адем Јашари ослободилац а не терориста, како је цара Мурата на Косову пољу, последњим атомима снаге убио млади, рањени Албанац, како су Грачаница и Дечани католичке светиње, Срби са Косова гледају ка Београду. А где би друго?
Међу Србима и јужно и северно од Ибра ових дана препричавају се речи професора Душка Челића, доцента Правног факултета Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.
"Ако приштинске власти 16. марта примене Закон о странцима, то практично значи да престају да постоје једине две институције које су још под контролом државе Србије, школство и здравство. Боли ме ћутање, све се дешава у једном мраку. Нема ни реакције управе Универзитета. Ни реакције државе. То је на неки начин можда највише узнемиравајуће од свега", изјавио за Спутњик, професор Душко Челић и истакао:
"И мој аскурђел је рођен у Приштини, а ја сам по тим квази-властима, странац. Сви ми који из принципа нисмо желели да узмемо њихове личне карте. Нисам сам, има нас много, као и студената из уже Србије и Црна Горе. Јако су узнемирени. Не зна се како ћемо даље."
За то време, у Северној Митровици, рецимо, голим оком већ је видљиво да је у граду мање Срба него пре годину, две или три. Број станова иза чијих прозора увече нема светла све је већи. Локале на шеталишту, један по један, заузимају и преузимају Албанци који у сред Северне Митровице говоре гласније од Срба.
Све се дешава у мраку.