Закон о странцима привремених приштинских институција, који ступа на снагу 15. марта, највише ће погодити рад Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици. Доц. Душан Челић са Правног факултета каже да је једино решење потпуна суспензија тог прописа, али да Приштина није спремна на било какве уступке српској заједници.
Зна власт у Приштини да су три најважнија стуба за опстанак Срба на КиМ – здравство, образовање и СПЦ. Сада су одлучили да пољуљају њихове темеље. Закон о странцима каже да лица која немају документа издата од приштинских власти, при уласку на КиМ морају поседовати визу или дозволу за боравак, а пријаву пребивалишта да обезбеде у року од три дана од уласка. То ће довести у питање рад Приштинског универзитета.
Та одредба директно угрожава професоре и студенте који немају документа приштинских институција. А где је зачкољица за професоре који предају на Универзитету? Сва лица која немају документа лажне државе Косово, морају да прибаве посебне радне дозволе, које Приштина издаје само за рад у установама које су у њиховом систему. Приштински универзитет није део система лажне државе, већ је део образовног система Републике Србије.
Тешко да би овај проблем могао да се реши кроз формирање Заједнице српских општина (ЗСО), у чијем моделу би образовање било део тзв. косовске образовне мреже у приватној својини, те их на тај начин Србија може финансирати.
"Питање ЗСО, које је актуелизовало 2013. године, чини ми се да у овом тренутку није актуелно. Не би било довољан механизам за заштиту колективних права Срба, право на образовање, право на идентитет", каже за РТ Балкан проф. Челић.
Подсетио је да је закон о странцима Приштина донела још 2013. године, али да је сада оценила да може да примени те одредбе закона које драстично крше право на слободу кретања, право на образовање.
"Уколико тај закон буде примењен биће онемогућен рад Приштинског универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици, онемогућено студирање студентима који немају личне исправе приштинских институција. Наставница и професорима који немају приштинске исправе, потребна је посебна дозвола за рад која се издаје само за установе које су регистроване у приштинском систему. Универзитет у Приштини то није, део је система Републике Србије", појаснио је он.
То што што се из Приштине чује да је Универзитет у Косовској Митровици паралелна институција, Челић каже да није тачно и да то потврђују две ствари – то што је члан Европске асоцијације универзитета, али и регулатива УНМИК-а.
"Још 2002. године привремене институције донеле су закон који није препознао Приштински универзитет. Тада им је високи представник наметнуо измену и допуну тог закона у коме је речено да оне институције које легално раде, настављају са радом и да им се мора издати лиценца", рекао је он.
Сматра да интеграција Универзитета у образовни систем тзв. Косова није могућа јер је реч о непријатељском окружењу.
"У непријатељском окружењу се не можете интегрисати. Интеграција за нас значи нестанак. Међутим, мене брине ћутање управе универзитета и факултета да се не користе аргументи да је Универзитет члан Европске асоцијације универзитета од 2008. године. Нормално је да се тај аргумент искористи у преговорима са међународном заједницом, да се укаже на чињенице да је Универзитет легалан и да нема потребе за променом статуса", навео је Челић.
Уколико се уђе у причу о реинтеграцији у систем Приштине, сматра он, отвориће се Пандорина кутија.
"Једно од питања су курикулуми, садржина програма. За правни факултет то значи да ми не можемо да предајемо позитивно право Републике Србије већ ћемо предавати устав тзв. републике Косова, законе тзв. Косова. Када је реч о идентитетских предметима – историји, географији, ми ћемо морати да учимо студенте да постоји република Косово, да су границе Србије на Мердару. Морали би да подучавамо историју како је Приштина види. То је неприхватљиво", навео је Челић.
Додаје да је други проблем стечене права студената и шта ће писати на јавним исправама.
"Питање је ко ће послати децу да студирају и стичу дипломе на којима ће писати република Косово. Нико. Курти коензистентно спроводи политику етничког чишћења Срба на КиМ. Затварањем универзитета он ће произвести ланчану реакцију – одлазак великог броја студената, а са одласком деце отићи ће и родитељи. То је начин да се преостали број Срба елиминише са КиМ. Овом мером као и претходним жели да угуши универзитет, као једног од стубова опстанка Срба на КиМ. Уз здравство и СПЦ, образовни систем је стуб опстанка Срба на КиМ", закључио је он.