Србија и Балкан
Албански лоби не спава: Од закона у Конгресу САД до потпаљивања пожара на југу Србије
У Србији се не крше људска, па ни мањинска права и нема говора да су права Албанаца угрожена, поручио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Демо Бериша. Шта раде албански лобисти?
Албанци са југа централне Србије не одустају од покушаја да интернационализују питање албанске националне мањине из Прешева, Бујановца и Медвеђе.
Посебно јак ветар у једра им даје албански лоби који неуморно ровари у Вашингтону, као и привремене институције у Приштини.
Амерички конгресмен Кит Селф представио је Конгресу Сједињених Држава предлог закона.
Предлог закона предвиђа разматрање важних питањa, као што је пасивизација адреса, ограничења у употреби албанског језика у јавним институцијама, дискриминацију у области образовања, укључујући непризнавање диплома са Косова и Метохије и недостатак школских уџбеника на албанском језику и друга питања.
"У Србији се не крше људска, па ни мањинска права и нема говора да су права Албанаца угрожена", поручио је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Демо Бериша, наводећи да се будућност права Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи не решава у Вашингтону, већ разговором у Београду.
Он је тако за "Косово онлајн" прокоментарисао то што је Одбор за спољну политику Представничког дома Конгреса САД усвојио предлог закона о наводној дискриминацији Албанаца у Србији.
Иначе, ступање закона на снагу је на дугом штапу, јер тек треба да буде упућен на разматрање и гласање на пленарној седници Представничког дома, а уколико буде усвојен, потребно је да га одобри и Сенат и да га на крају потпише амерички председник Доналд Трамп.
Како је политиколог Огњен Гогић објаснио за РТС ради се заправо о закону који тражи да се спроведе истрага о овим темама.
"Дакле, он не прејудицира да се спроводи дискриминација Албанаца на југу Србије, већ тражи од државног секретара да спроведе истрагу и да достави извештаје", казао је Гогић и додао да показује да се ствари мењају у Вашингтону и да се отвара простор и за албанске лобисте, али и за већи притисак на Београд.
Стога није тешко закључити да усвајање представља одређену политичку поруку за нашу земљу, а може се схватити и као сигнал да се америчка политика према Албанцима из овог дела Европе не мења лако.
Такође, све се дешава у тренутку када Приштина прети применом Закона о странцима и Закона о возилима на КиМ, која би требало да почне од 15. марта, што представља директан удар на српски народ на КиМ.
Усвајање закона о мањинама у САД би се зато може тумачити и као инструмент притисака на Београд и као покушај да питање положаја Албанаца са југа централне Србије постане део преговарачког процеса у Бриселу.
Ко распаљује стара жаришта?
На поменутим скуповима одавана је почаст тзв. Ослободилачкој војсци Прешева, Бујановца и Медвеђе, формацији која се и даље налази на америчком листи терористичких организација, а било је и случајева интонирања химне Републике Албаније и одавања почасти погинулим припадницима терористичке формације.
Ови скупови су личили на све друго осим на протест припадника дискриминисане мањине.
А одувек су у првим редовима одбране (велико) албанских интереса на југу централне Србије стајали представници привремених институција у Приштини: од бившег председника тзв. Косова и актуелног хашког заточеника Хашима Тачија, па све до Аљбина Куртија.
Тачи је својевремено поднео парламенту у Приштини предлог резолуције о тзв. прeшевској долини, односно о "легитимном захтеву Албанаца из Прешева, Бујановца и Медвеђе да ове три општине припоје тзв. Косову".
У појединим медијима на албанском језику и данас се одаје почаст Јакупу Краснићију, коме се суди заједно Тачијем, Кадријем Весељијем и Реџепом Сељимијем под оптужбом за ратне злочине и злочине против човечности, због чега им се суди у Хагу, зато што на званичним догађајима за Прешево, Бујановац и Медвеђу није користио израз "прешевска долина", већ "источно Косово".
Стога и не чуди што и данас привремене институције у Приштини издвајају новац за тзв. прешевску долину, а средства распоређује Национални савет Албанаца (НСА).
Током Куртијевог вакта опредељени су милиони евра што је посејало семе раздора између албанских политичких субјеката на југу централне Србије.
Случајно или баш и не, градоначелница општине Прешево из редова ПДД Ардита Синани обавља и функцију саветника Аљбина Куртија.
Синани је поручила, а у вези са усвајањем овог акта, да се "наш глас чуо", а као делом заслужне за ово поменула је и "Албанско-америчку грађанску лигу", организацију "Албанци за Америку" и допринос албанске заједнице у Тексасу.
Албански ровци у САД: Где су били некад, ту су и сад
"Албанско-америчка грађанска лига" бави се лобирањем за албанска питања, а оглашавала се и раније поводом посета албанских политичара из Бујановца и Прешева САД. Ова организација је поручивала и да "нема дијалога без 'прешевске долине' ".
О улози албанских лобиста није говорила само Синанијева. Медији на албанском језику са седиштем у Приштини поручили су да се ништа не дешава случајно.
"Важно је јасно рећи да то што је питање 'прешевске долине' ушло у агенду америчког Конгреса није случајно, већ је резултат вишегодишњег систематског рада", наводе медији на албанском језику.
Пишу и да се "по први пут после неколико деценија, 'прешевска долина' не помиње само на периферији – чује се и у центру".
О томе колико важну улогу игра албански лоби у САД сувишно је и говорити, нарочито ако се има у виду, о чему сведоче и извори на албанском језику, да су односи косметских Албанаца и САД ушли у одлучујућу фазу крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века, а да је је кључну улогу одиграо албански лоби у САД.
Зато и данас албански путеви воде у САД.
Албански посланик у Скупштини Србије и председник Партије за демократско деловање Шаип Камбери објавио је да је отпутовао у САД у "одлучујућем тренутку" за Албанце из "прешевске долине".
Live
