Србија и Балкан
ОВК као инспирација: Шта српске ђаке и наставнике на КиМ чека после интеграције у Куртијев систем
Међу Србима на КиМ, професорима, наставницима, и то је чињеница, све се отвореније говори о "мраку у коме се све дешава", о томе да "нема реакције универзитета, државе", да је то оно што "највише узнемирава и боли"
Права је мистерија, заиста, да ли већ у овом тренутку, док Курти најављује убрзану интеграцију школства и здравства на Косову и Метохији у косовски систем, нека група аутора, историчара, мислилаца, негде, такође убрзано пише уџбенике историје, географије, језика, курикулум, односно план и програм образовања за српске ђаке и наставнике кад падну под приштинску шапу.
Да ли ће се радити о посебним уџбеницима, да ли ће можда бити коришћени они који су на тзв. Косову већ у употреби, само преведени са албанског на српски, остаје да се види, тек, све те уџбенике по "косовском" закону одобрава приштинско министарство образовања, односно тела које то министарство одреди.
Модел јавно-приватног партнерства у образовању, који се увелико помиње и који би, наводно, требало да буде и део будућег статута Заједнице српских општина, (а кад ће не зна се), модел по коме би образовање финансирао Београд али преко трезора Приштине, овде ништа не мења. Јер, планови и програми, уџбеници свих школа на Космету, па и оних из поменутог "јавно-приватног партнерства" морају бити одобрени од приштинског министарства.
И док се на основу досадашњих искустава са Аљбином Куртијем и његовом владом да наслутити какви се планови и програми и какви уџбеници спремају за српску децу и српске наставнике на КиМ после интеграције школства, тек кратак увид у постојеће планове и програме, уџбенике на албанском за албанску децу, сликовито показује шта чека српску заједницу на Косову и Метохији.
Тако Закон о предуниверзитетском образовању у Републици Косово (пун назив закона) већ у једном од почетних чланова дефинише да је "сврха предуниверзитетског оспособљавања" поред осталог и "развијање поштовања ученика" према "вредностима Републике Косово", "према држави из које може да потиче уз поштовање различитости".
О вредностима Републике Косово, челници лажне државе често говоре, а уз одредницу "вредности" најчешће се помињу – тзв. ослободилачка војска Косова, Адем Јашари, породица Јашари, борци ОВК и њихове тековине...
А како поменуто "поштовање различитости", које је део закона о образовању на тзв. Косову, функционише када су Срби у питању не тражи неку ширу опсервацију.
Са друге стране, наставници Срби, који немају "косовске" папире или су из централне Србије, да би добили радну дозволу морају имати боравишну, а да би добили боравишну мораће за почетак пред полицијом да полажу тест из "познавања културе и друштвеног поретка Косова", односно, на тзв. Косово ће моћи само ако на овај начин, већ на старту признају "Републику Косово".
Нема неке посебне дилеме ни око тога како уџбеници историје на Косову дефинишу односно третирају најновије историјске догађаје на простору јужне српске покрајине. Фокус у овим уџбеницима је на "злочинима српских снага" током рата 1999. године и на "патњи Албанаца".
У овим уџбеницима посебно се наглашавају "кршења људских права и масовне жртве албанског становништва од стране снага тадашње СРЈ односно српских безбедносних структура". Уџбеници описују "страшне сцене варварства" и "крвави терор националистичког насиља". Тзв. ОВК, према ауторима, појавила се "као одговор на репресије и злочине над Албанцима", она је инспирација за отпор, док је НАТО агресија на Србију приказана као "неопходна ради заустављања злочина и протеривања Албанаца". Неки уџбеници "злочине српских снага над Албанцима", квалификују и као "геноцид".
Уз ово, албански основци уче да је "српска војска и полиција масакрирала косовске Албанце у периоду од 1998. до 1999. године", једна од лекција посвећена је и "отпору породице Јашари", друга говори о "крволочним (српским) ескадронима"...
У овим уџбеницима битка на Косову Пољу 1389. године представљена је као сукоб Османлија и, уопштено, "балканских феудалних владара", наводи се могућност да су се коалицији против Османлија придружили и Албанци. Овде нико не искључује могућност да се у неким будућим уџбеницима за српске основце у школама интегрисаним у косовски систем појаве и "најновија албанска историјска открића" према којима је, рецимо, "цара Мурата на Косову Пољу убио рањени, млади Албанац и то – последњим атомима снаге".
У уџбеницима на албанском који ће, сасвим је реално, бити предложак и за уџбенике за српску децу српски православни манастири и цркве на Косову и Метохији "религијски су објекти који су део сложене историје региона".
"Манастир Грачаница се налази у центру Грачанице. Данашњи манастир је реконструкција цркве из 14. века, која је подигнута на темељима раноалбанске католичке базилике из 5. века. Присвајање грађевина на Косову није за чуђење, јер нам се то дешава од 10. или 11. века, када је ово подручје почело да се насељава словенским народом", само је једна од дефиниција које су у оптицају међу албанским историчарима и квазиисторичарима и које би могле постати део будућих уџбеника и наставних програма.
Новија албанска алтернативна историја такође тврди да су Немањићи, у ствари, потомци албанске фамилије Нимани, да је Карађорђе чистокрвни Албанац, да је Милош Обилић био у ствари "албански витез", како је амблем двоглавог орла на светом трону у манастиру Дечани "јасно обележје Албаније".
У једном научном раду који је објавила албанска штампа тврди се поред осталог да "територија данашњег Косова није била епицентар активности изградње српских цркава у доба Немањића".
Остаје отворено питање колико ће ова "открића" наћи места у неким новим уџбеницима, наставним плановима и програмима и у којој ће мери српски ђаци и наставници бити приморани да се суоче са овим, благо речено, погледима на српску средњовековну историју на Косову и Метохији.
Историчар са КиМ Бедри Мухадри недавно је у тексту у "Кохи", научном раду, објавио да су "у време Немањића, власт и Српска православна црква узурпирале многе католичке цркве".
"Средњовековне православне цркве, које се на Kосову налазе данас (Грачаница код Приштине, Љевишка у Призрену, Пећка патријаршија и црква Девич у Дреници), нису доказ српске културе, јер су изграђене пре њиховог доласка на ове просторе, а цркву из Дечана пројектовао је и надгледао спровођење пројекта албански католички свештеник Фра Вита Kући (Kуqи) из Kотора", пренела је "Коха" став овог историчара.
Мухадри је навео и да је манастир Грачаница, "према историјским изворима и археолошким налазима током 1957, 1963. и 1964. године", "базилика изграђена између 6. и 11. века", као да и је ова "базилика била средиште епископије Улпиана Дардана".
"Познато је да је краљ Милутин 1307. године присвојио катедралну цркву Свете Петке (Срби је зову Богородица Љевишка) у Призрену у којој је било седиште Призренске епископије. Црква Свете Петке саграђена је на храму из римског периода и базилике из 5. – 6. века. Ту је било седиште призренског епископа које датира још од 1019. године", записао је поред осталог Мухадри.
Што се тиче уџбеника географије и ту ће ствари бити јасне. По приштинским картографима, Косово је независна држава, на тим картама Србија је представљена као крња територија, без своје јужне покрајине. Те карте свакако ће бити саставни део уџбеника са којима ће се, после интеграције суочити српски ђаци и наставници на Косову и Метохији, односно, они који после интеграције остану у српској покрајини.
Једино питање које оставља малу дилему јесте када ће Курти спровести свој наум у дело. Питање је једино да ли кроз месец, два или годину, али то у суштини ништа не мења. Нема сумње да интеграција почиње са даном примене новог закона о странцима а то је, за сада, 15. март. Нема сумње такође и да је осокољен резултатима децембарских избора, да на састанку са западним амбасадорима пре који дан у Приштини нико од екселенција није изразио противљење тој намери, шта више сви су се одушевили Куртијевом тврдњом да ће интеграција бити обављена по стандардима ЕУ.
Са друге стране, међу родитељима српских ђака на Косову и Метохији, међу Србима, професорима, наставницима, и то је чињеница, све се отвореније говори о "ћутању Београда", о "мраку у коме се све дешава", о томе да "нема реакције универзитета, реакције државе", да је то оно што "највише узнемирава".
Live
