Гајић за РТ Балкан о реформи правосуђа: Ниједно овлашћење није одузето тужилаштву

Народни посланици су усвојили сет правосудних закона, чији предлагач Угљеша Мрдић наводи да је ова правосудна реформа корак ка враћању отетог дела тужилаштва народу.

И док председник Србије Александар Вучић наводи да је ово први сет правосудних закона који је писан у Београду независно од Брисела, Брисел наводи да се овим правосудним реформама удаљавамо од нашег европског пута без конца и краја.

Председник Вучић донео је указе о проглашењу сета од пет правосудних закона које је Скупштина Србије усвојила на седници 28. јануара. 

Упркос противљењу Европске уније: Вучић потписао правосудне законе

Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да ови закони представљају корак уназад на европском путу Србије и позвала Скупштину да што пре измени те прописе како би правосуђе било усклађено са европским стандардима. Председник Вучић је тада рекао да "не зна како је то корак назад, кад нисмо имали четири године корак унапред".

Адвокат Владимир Гајић рекао је да у какофонији коментара и вести о тзв. Мрдићевим законима, једино што недостаје јесте шта се стварно променило и по чему те промене угрожавају владавину права, самосталност тужилаштва и пут Србије ка ЕУ.

"О томе нема ни речи", приметио је Гајић.

Како је рекао гост емисије "Јутро на РТ", стекао је утисак да у последњих месец дана, колико траје ова расправа и у Скупштини око усвајања закона и касније, да велика већина и оних који коментаришу и медија, уопште није упозната са садржином измена тих закона.

"Ниједно овлашћење није одузето тужилаштву и дато неком другом државном органу, односно извршној или законодавној власти. Све је остало у оквиру тужилаштва", објаснио је Гајић.

Истиче да су смањена овлашћења врховног државног тужиоца, али, како додаје, та њена (Загорке Доловац) овлашћења преузео је други орган у оквиру тужилаштва, а то је према овим изменама закона Високи савет тужилаштва.

Понавља да у оквиру тужилаштва нема никаквих измена.

"Нико им није одузео нешто од те њихове, њима значајне самосталности", истакао је Гајић.

Он такође каже да је положај Доловац такав какав јесте, јер се у "оно време (2022.) када је донета измена Устава у области правосуђа и амандмани и када су донети закони, нису се поштовале све примедбе Венецијанске комисије".

Подсећа да је Венецијанска комисија тада рекла да врховни државни тужилац не сме да буде члан Високог савета тужилаштва, а да је Загорка Доловац испословала да буде.

"Уставном нормом утврђено је да врховни државни тужилац може да има само један мандат, она је већ три пута изабрана, а онда су у уставни закон ставили да јој то не важи, да може да има још један мандат", рекао је Гајић, додајући да Доловац може потенцијално да буде 24 године (ако се још једном кандидује) на врху српског тужилаштва.

"Ако је то у складу са вредностима Европске уније онда је у реду", ироничан је Гајић.

Како је истакао, цела критика ових измена закона је одбрана Загорке Доловац и њеног положаја и додаје да је то једина суштина.

Скупштина Србије је усвојила Закон о изменама и допунама Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Закон о изменама Закона о Високом савету тужилаштва, Закон о изменама и допунама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Закон о изменама и допунама Закона о јавном тужилаштву и Предлог закона о измени Закона о судијама.

Ове новине доносе оснивање Четвртог основног суда, утврђује се да је Одељење за високотехнолошки криминал део Вишег тужилаштва у Београду, а не посебно тужилаштво, предвиђа се да се за међународну сарадњу мора тражити одобрење Министарства правде, да о приговорима на предмете одлучују тужиоци, а не комисија, како је сада, као и да председници одређених судова могу бити бирани поново, смањују се надлежности врховног тужиоца Загорке Доловац. 

Угљеша Мрдић, посланик СНС-а који је предлагач закона, је раније истакао да ће усвојеним изменама закона правосуђе бити ефикасније, као и да је ово први корак ка, како је рекао, враћању отетог правосуђа држави и народу. Део опозиције је упозоравао да је у питању удар на независно судство.