Главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду Ненад Стефановић поднео је Поверенику за самосталност јавног тужилаштва захтев за заштиту од непримереног утицаја који су председник Високог савета тужилаштва (ВСТ) Бранко Стаменковић и врховни јавни тужилац Загорка Доловац извршили на ВЈТ у Београду, њега лично и јавног тужиоца Посебног одељења за сузбијање корупције који поступа у предмету формираном поводом кривичне пријаве министра правде поднете против Стаменковића због кривичног дела несавестан рад у служби.
Стефановић је у захтеву позвао повереника да, у складу са својим овлашћењима из Правилника о поступању ВСТ, у вези са непримереним утицајем на рад носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва, предложи ВСТ заказивање седнице на којој ће се расправљати о пријављеном непримереном утицају, саопштено је из тужилаштва.
"Подсећам да је јачање самосталности јавног тужилаштва главно начело прокламовано уставним променама из 2023. године иза кога је једногласно стао комплетан састав тадашњег Државног већа тужилаца, а који подржава и садашњи састав ВСТ. Управо због тога ВСТ и ви као повереник треба да станете у одбрану самосталности јавних тужилаца, чак и када је угрожавају председник савета и врховни јавни тужилац", навео је Стефановић у допису.
Иначе министар правде Ненад Вујић, који је по функцији члан ВСТ, поднео је кривичну пријаву која се односи се на електронску седницу коју је Стаменковић, као председник савета заказао за 25. децембар 2025. године, иако за то нису били испуњени услови, јер се радило о ствари која је захтевала достављање материјала и расправу, као и на доношење незаконитих одлука 26. децембра 2025. којима је Стаменковић одбио приговоре шест бирача (јавних тужилаца) због неправилности на четири бирачка места на изборима за тужиоце, наводи се у саопштењу.
Непримерен утицај због којег је поднет захтев поверенику се огледа се, како је наведено, у томе да је издајући саопштење за јавност председник ВСТ Бранко Стаменковић оптужио министра правде Ненада Вујића и главног јавног тужиоца ВЈТ Ненада Стефановића у Београду за пристрасност на његову штету, јер су се, како је навео, "на крајње негативан начин до сада изјашњавали о његовом раду".
У истом саопштењу, Стаменковић је главном јавног тужиоцу ВЈТ у Београду и поступајућем јавном тужиоцу приписао да су му послали позив да буде саслушан у својству осумњиченог, што је, по његовом мишљењу, учињено "супротно Законику о кривичном поступку пре утврђивања постојања основа сумње".
Стаменковић је даље навео да се 29. јануара обратио врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац, од које је тражио да у смислу члана 23. Закона о јавном тужилаштву изврши увид у списе предмета ВЈТ у Београду, а потом предмет додели у рад другом јавном тужилаштву које ће, како је Стаменковић даље навео, "непристрасно и у складу са законом донети јавнотужилачку одлуку".
Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је након тога истог дана од ВЈТ у Београду дописом затражила да јој се неодложно доставе списи предмета, ком захтеву се, како је већ саопштено, није могло удовољити, јер она као врховни јавни тужилац и члан ВСТ по функцији може бити позвана као сведок у овом предмету, будући да врло вероватно има непосредна сазнања у вези са радњама које је на поменутој електронској седници предузимао Стаменковић.
Из наведеног произилази да су Стаменковић и Доловац, како је наведено у саопштењу, покушали да искористе хијерархијску надређеност Врховног јавног тужилаштва тако што ће овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву употребити супротно његовој сврси у циљу ометања поступка против Стаменковића, да би се након тога применом института супституције надлежности предмет доделио у рад неком другом јавном тужилаштву у Републици Србији, које би након тога донело одлуку по Стаменковићевој вољи.
Указује се да вид притиска на ВЈТ у Београду представља и околност да је Стаменковић у свом саопштењу, које је издао у име ВСТ, које носи на себи државни грб, ознаку службеног броја и оверено је службеним печатом, оптужио главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду и поступајућег тужиоца за незаконит рад и пристрасност на његову штету.