Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале у Хагу саопштио је данас да је одбио превремено пуштање на слободу Србина Милана Мартића.
Одлуку и образложење, садржано на 20 густо куцаних страница, потписала је председница Механизма Грасијела Гати Сантана.
Иако је Естонија, где Мартић служи затворску казну, обавестила Механизам прошле године да он испуњава услове за превремено пуштање, Сантана је после консултација са "удругама цивилних жртава Домовинског рата" из Хрватске одлучила против таквог корака.
По њеном образложењу, Мартић није тражио помиловање нити је понудио сарадњу са тужиоцима, "није прихватио одговорност за своје злочине, показао знаке критичког размишљања, или изразио искрено жаљење".
Сантана такође наводи медијске извештаје из 2019. у којима Мартић о себи говори као "првој жртви повратка неофашизма у свет", сматра себе политичким затвореником а "хрватске оружане снаге наставља да описује погрдним терминима".
Одлука је упућена властима Естоније, Србије и тужилаштву у Хагу.
Милан Мартић (72) је бивши полицијски инспектор, српски политичар и председник Републике Српске Крајине. Међународни кривични суд за бившу Југославију (ICTY) је 2007. године осудио Мартића на 35 година затвора због злочина против човечности и ратних злочина, укључујући гранатирање Загреба.
Мартић је био министар одбране, министар унутрашњих послова и председник РСК (1994–1995). Оптужен је 1995. Предао се сам и пребачен је у Хаг 2002. године, где је осуђен након дуготрајног процеса.