Србија и Балкан
Какав избор имају Срби у Републици Српској после коментара из Москве
У недељу ће бити поновљено гласање за председника Српске на 136 бирачких места. На претходном гласању Каран је однео победу, наспрам Блануше. Москва сматра да је ново гласање још једна етапа кампање коју је подстакао Запад ради дестабилизације Републике Српске и представља напад на бирачко право њених грађана
У Републици Српској се 8. фебруара одржавају поновљени избори за председника Српске на 136 бирачких места у 17 основних изборних јединица, на којима су, због наводних неправилности, поништени изборни резултати на превременим изборима 23. новембра.
На основу раније утврђених резултата Централне изборне комисије БиХ, кандидат СНСД Синиша Каран је за нешто преко 9.500 гласова победио опозиционог кандидата из СДС Бранка Бланушу. ЦИК је затим нову одлуку о поништавању превремених избора донео 24. децембра, а на основу, како се наводи, "утврђене манипулације и неправилности одузимања и додавања гласова кандидатима". Наравно, у овакав исход прсте је умешало Сарајево, као и западни ментори, а да је то тако показује да су већином поништена бирачка места на којима је победу однео Каран.
Лидер СНСД Милорад Додик је оценио да је ЦИК одавно престао да буде орган за спровођење избора, већ је постао политички субјект, учесник избора.
Након брисања резултата на 136 бирачких места, кандидат СНСД за председника Каран има 195.686 гласова, односно 48,57 одсто, док кандидат Блануша има 201.387 – 49,99 одсто гласова. Значи, Блануша је сад прешао у вођство.
Москва се огласила о понављању избора.
"Очигледно је да Запад прибегава вештачком изазивању унутрашњополитичких тензија, нарушавању суверенитета БиХ и мешању у унутрашње послове ове земље, у нади да ће на било који начин спасити своју посустајућу колонијалну превласт, засновану на принципу 'завади па владај', изјавила је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова.
Она је рекла да је "то још једна етапа кампање коју је подстакао Запад ради дестабилизације Републике Српске и представља напад на бирачко право њених грађана".
Додала је да је, као резултат манипулативних притисака на Централну изборну комисију Босне и Херцеговине, онемогућено потврђивање резултата изражене изборне воље грађана.
"Под измишљеним изговорима, резултати гласања су делимично поништени, уз рачуницу да ће његово понављање додатно закомпликовати ситуацију и посејати раздор у српским редовима", подвукла је Захарова.
Како је нагласила, "Русија изражава солидарност са патриотским руководством Републике Српске, које се чврсто и достојанствено противи спољним притисцима и води исправну борбу за равноправна права Срба у БиХ као једног од три уставна народа државе, у складу са принципима Дејтонског мировног споразума".
После првог гласања огласило се Министарство спољних послова Русије рекавши да "упркос споља инспирисаним покушајима дестабилизације политичке ситуације у Републици Српској путем грубе злоупотребе судских и изборних институција БиХ, као и незаконитом удаљавању са власти лидера Срба у Босни и Херцеговини Милорада Додика, грађани ентитета нису дозволили да се њихова изборна воља изобличи и поново су јасно изразили чврсту подршку патриотској политици коју спроводи тим Милорада Додика".
"Русија дели расположење руководства ентитета, а посебно изабраног председника Републике Српске Синише Карана, за даље унапређивање односа стратешког партнерства. Руска страна је сигурна да такав курс у потпуности одговара интересима народа Руске Федерације и Републике Српске", истакли су у руском Министарству спољних послова.
Званични Београд се није јавно оглашавао о победи Карана на првом гласању.
Поново ће се гласати на бирачким местима у Приједору, Лакташима, Бањалуци, Добоју, Станарима, Лопарама, Угљевику, Осмацима, Зворнику, Власеници, Братунцу, Невесињу, Гацку, Рудом, Билећи, Милићима и Брчком. На гласачком листићу биће сви кандидати из првог гласања. То су из Карана и Бланушу, Драган Ђокановић из Савеза за нову политику, Никола Лазаревић из Еколошке партије Српске , као и независни кандидати Игор Гашевић и Славко Драгичевић.
Каран, који је рођен 1962. године, био је министар полиције у Влади Српске, а у кабинету Сава Минића, у септембру 2025. изабран је за министра за научнотехнолошки развој и високо образовање.
Завршио је Факултет политичких наука у Сарајеву, а магистрирао је на Правном факултету у Бањалуци. Доктор правних наука је постао 2009. године. Редовни је професор на факултетима у области "теорије државе и права" и "уставног права", а написао је неколико уџбеника уставног права, као и више од 50 научних и стручних радова.
"Радио је у органима унутрашњих послова на разним пословима и задацима: командира Станице полиције Купрес, начелника Одељења криминалитета Станице јавне безбедности Центра Сарајево, начелника Управе за сузбијање криминалитета МУП-а Републике Српске, начелника Криминалистичко-истражног одељења и Финансијско-обавјештајног одељења при Државној агенцији за истраге и заштиту Босне и Херцеговине", пише у биографији.
Од 2008. радио је као Додиков саветник за безбедност, а од 2009. до 2019. године обављао је дужност генералног секретара председника.
Кандидат СДС Бранко Блануша је рођен 1969. године, учесник је одбрамбено-отаџбинског рата, редовни је професор на Електротехничком факултету Универзитета у Бањалуци, а био је и декан ове установе, навео је у биографији.
"Аутор је више од 60 научних радова у међународним научним часописима и зборницима међународних научних конференција, те координатор и учесник у више од 10 међународних истраживачких пројеката. Аутор једне монографије и три књиге. Држао је предавања на више универзитета у земљи и иностранству. Течно говори и пише енглески језик", истакао је у биографији.
Никола Лазаревић је правник, а Ђокановић педијатар и некадашњи гимнастичар који се кандидује трећи пут. Независни кандидати Гашевић и Драгичевић већ су на претходним изборима били у трци за председника, али без већег изборног успеха.
Иначе, превремене изборе расписала је Централна изборна комисија БиХ након пресуде Суда БиХ изречене тадашњем председнику Српске Додику. Због непоштовања одлука нелегитимног високог представника Кристијана Шмита, Додик је правоснажно осуђен на годину дана затвора (касније је преиначено на новчану казну) и шест година забране политичког деловања. Затим му је ЦИК одузела мандат председника. Ко год да дође на функцију задржаће се кратко, јер ће општи избори у БиХ бити одржани до краја ове године.
Live
