Заједно и у добру и у злу: Русија и Србија пријатељство градили делима, а не декларацијама

Пријатељство Русије и Србије траје вековима, а односи две земље се нису градили декларацијама већ делима. Српско-руске везе сежу у најранија времена српске и руске државности. Језик, порекло и вера спајају два народа.

Након монголског разарања руске земље окупљене око велике Кнежевине Владимирске тражиле су преводе богослужбених књига из Србије. Законоправило Светог Саве на Владимирском сабору 1273. проглашено је за основни закон кијевске митрополије и руске државе. 

О снази српског и руског народа: Наше везе су много дубље, не смемо да заборавимо оно шта нас спаја

Пример добрих веза је и живот грофа Саве Владиславића Рагузинског, Србина који је као државник руске империје поставио темеље руске дипломатије на истоку. Он је својим радом постао симбол онога што данас зовемо природно савезништво. На тој истој линији налази се Славјаносербија, простор данашњег Донбаса где су Срби још у 18. веку позвани да бране руске границе и где је настала једна од најзначајнијих српских колонија.

Онда долази нови век. Доноси борбе како за слободу, тако и за опстанак. Русија је помогла Србији у устанку 1804. године (Први српски устанак), била је уз Србију 1876. године (Српско-турски рат). Ове године биће 150 година од битке код Добруџе, једног од највећих примера српско-руског заједништва. 

Прошле године обележено је 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије, чији су настанак омогућили руски официри и руска држава. Сећамо се и ослобођења Србије 1944. године у којем је Црвена армија поднела огромне жртве заједно са српским устаницима и војницима.

Историја је међутим имала и тешка поглавља 90-тих, када Русија није могла да помогне ни себи, а Србија је то осетила на својој кожи. Већ 2000-тих и доласком на власт Владимира Путина обновљена је руска државност и односи две земље су сада стабилнији.

Руско "њет" постаје вечно: Откривена биста Виталију Чуркину у Источном Сарајеву

Као што заједно памтимо добро, памтимо и неправде. Срби су у акцији "Олуја" доживели етничко чишћење, а тако је било и са Русима у Донбасу, само под другим именима. Када је у УН политички покушано да се пресуди читавом једном народу, остало је упамћено руско "њет" Владимира Чуркина. И Срби то нису заборавили. 

Осим политике и историје два народа повезује и духовно јединство. Од Светог Саве, преко вековног турског ропства када је Руска православна црква чувала српске светиње, па све до нашег доба. Цар Николај Други, својом донацијом започиње градњу храма Светог Саве, док је председник Владимир Путин својом подршком помогао да храм буде завршен.

Јачање пријатељских и братских веза: У Маријупољу отворен руско-српски центар пријатељства (ВИДЕО)

Данашњи вртлог глобалних процеса не може да угрози српско-руске везе, јер су оне издржале испит времена и историје. Оне су дубље од дневно-политичких интереса и зле намере.

Историчар Небојша Дамјановић за "Јутро на РТ" указао је на јаке везе Србије и Русије још од 9. века од зачетка државности обе земље, од Ћирила и Методије и словенске писмености, преко Светог Саве. 

Указао је да Растко Немањић постаје Свети Сава, тако што га руски калуђер одведе у руски манастир на Светој Гори.

"У 13. веку Србија је у успону, расте, посебно у области рударства чему су допринели Саси. За руске земље, 13. век представља несрећу, јер је то период монголске најезде. Тада се осећа велики српско-грчки утицај на руске земље. Успон руских земаља почиње лагано у 14. веку и тек тада се полако Москва уздиже", навео је Дамјановић.

Упитан за утицај и везе са руским земљама цара Душана, он је подсетио да је прва половина 14. века и да је то било тешко време за руске земље, јер је над њима и даље био "бич" монголски, те је и сарадња била тешка.

"Пољско - литванска католичка унија тада се шири од Балтика до Црног мора, од 14. до 18. века. Да би се стигло у великоруске земље требало је проћи преко пољско-литванског католичког бедема, те је тако сарадња у Душаново време била тешка", појаснио је он.

Подсетио је да се крајем 17. века дешавају велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевић и српска елита је исељена северно од Саве и Дунава и да је та елита изабрала да говори руско-словенски језик.

"Најплодније време руско-српских веза су 18. и 19. век. Срби тада немају државу, али нам црква мења државу. Имали смо Српску православну цркву. Наравно, наша православна елита је била окренута Русији. Иду и сеобе половином 18. века, западно и источно од Дњепра", прича Дамјановић.

У периоду Карађорђа и Милоша, када се после више векова обнавља српска држава, јужно од Саве и Дунава, огромна је била руска помоћ.

"Обновљене Србије без руске помоћи не би било. Наравно, не би је било ни без српског активизма. Увек је била јака та веза. Када је Русија због Наполеонове најезде морала да се повуче своје снаге, народ је плакао и клечао на земљи. Знали су када је Русија изашла из Србије, тада је Србија пропала", испричао је он.

Додаје да обновљене српске државе 19. и 20. века, не би било без велике руске војне, материјалне, дипломатске Русије.

"Огромна је била помоћ Русије и другој српској држави, црногорској држави", испричао је историчар.