Србија и Балкан
И након 32 године од напада на Маркале: Срби оптужени без иједног доказа
Генерал Јован Милановић, обавештајац Војске Србије, својевремено је изнео тврдњу да је операција на пијаци Маркале пројектована и да су на томе радиле америчке тајне службе и муслиманске снаге из БиХ
На данашњи дан, 5. фебруара 1994. године, током рата у БиХ, на пијаци Маркале у центру Сарајева, од само "једне минобацачке гранате" калибра 120 мм, погинуло је 68 људи, 142 је рањено, а за догађај су, наравно, од стране власти Алије Изетбеговића као и од Колективног запада одмах оптужени Срби.
Догађај је одмах искоришћен како би се издејствовало повлачење тешког оружја са положаја око Сарајева, а захтев Републике Српске да се оснује истражни тим у ком би били официри Војске РС као и Армије БиХ, како би се разјаснили сви детаљи догађаја, одмах је одбијен и никада није спроведен у дело.
Питање, ко је ту и шта имао да сакрије, па поменута комисија није основана, и данас је отворено и чека одговор.
Иако нема ни једног јединог балистичког доказа за тврдњу да је граната дошла са српских положаја око града, сарајевски медији и данас, на 32. годишњицу Маркала категорички тврде да је "граната испаљена с положаја Војске Републике Српске", да је "минобацачка граната 120 мм испаљена са агресорских положаја убила 69 и ранила 142 цивила", да су "Маркале постале симбол терорисања грађана Сарајева током опсаде", да је "напад на Маркале део систематског гранатирања Сарајева", да је "судски утврђено да је граната дошла са положаја ВРС", да "негирање масакра представља покушај ревизије пресуђених чињеница".
Као доказ за тврдњу да је "судски пресуђено да је граната дошла са положаја ВРС", да је према томе, тај догађај "правно и историјски закључен", у сарајевским медијима већ годинама користи се пресуда против генерала Станислава Галића, у случају првог напада на Маркале и генерала Драгомира Милошевића у случају другог напада на Маркале из августа 1995. године, у Хашком трибуналу.
Када се међутим, мало дубље уђе у анализу поменутих пресуда постаје јасно да Хашки трибунал ни у ова два као ни у неким другим случајевима није судио за експлозије на Маркалама као за изоловане инциденте него за "кампању снајперских и артиљеријских напада на Сарајево", а у пресудама Маркале се појављују тек као један од догађаја у оквиру ширег обрасца, односно контекста.
Хашки суд је наводно "утврдио" да је "Војска РС водила кампању гранатирања цивила, да су гранате долазиле са територије под њеном контролом, да су Маркале део тог обрасца и да команданти сносе командну одговорност". Пресуда двојици генерала коју Сарајево данас експлоатише као "историјску чињеницу" што се Маркала тиче није дакле заснована на основу балистичке реконструкције и балистичких доказа већ на основу командне одговорности генерала и то у ширем контексту "гранатирања Сарајева".
Подсећања ради, Хашки трибунал је јануара 2004. године, у процесу против генерала ВРС Станислава Галића, овом официру на терет ставио и командну одговорност за тај догађај. Тада је на суду представљен извештај балистичара Берка Зечевића који је навео да постоји шест могућих места са којих је граната 5. фебруара 1994. могла бити испаљена, и да су на пет места били положаји ВРС а на једном положај Армије РБиХ. Зечевић је навео да је положај Армије БиХ био видљив посматрачима УНПРОФОР-а који су потврдили да тог дана ни једна гранта није испаљена са тог места. Зечевић је коначно утврдио да је пројектил испаљен са српских положаја из села Мрковићи, североисточно од Сарајева. Галић је тада осуђен на доживотну робију.
Неки други међународни експерти у међувремену су изашли са другачијим, дијаметрално супротним закључцима.
"Захваљујући муслиманској и западној пропаганди овај догађај постао је бич у рукама страних моћника против Срба и Републике Српске како би се преокренуо ток грађанског рата у БиХ", пишу на годишњицу Маркала "Вечерње новости".
Више од три деценије касније, Маркале су и даље, као и првог дана, далеко од коначне истине и коначних закључака а камоли од судског епилога који би потврдио ко је и када, где, планирао, и са којим мотивима наредио масакр људи на градској пијаци. Овде ваља имати у виду да су Маркале после другог напада, у августу 1995. године када је убијено 37 људи, послужиле као један од разлога за НАТО бомбардовање српских положаја током ког су на сарајевско-романијску регију бачене велике количине уранијумским бомби чије се последице осећају и дан-данас.
Нешто слично десило се и четири године касније, у Србији, на Косову и Метохији када је, у вероватно највећој обавештајно медијској превари века, инсцениран наводни масакр Албанаца у Рачку који је послужио као непосредни повод за бомбардовање Србије у пролеће 1999. године.
Слободан Ђ. Бијелић, посланик Првог сазива Народне скупштине Републике Српске, испричао је за "Вечерње Новости" да, "када човек из те епохе, данас размишља о такозваном масакру на сарајевској пијаци Маркале од 5. фебруара 1994, неминовно му се намеће вертикала са сликом из маја 1992. године и 'масакром' у Улици Васе Мискина у реду за хлеб, након којег су они који су се самопрозвали 'светска јавност' одмах стали на страну самопроглашене државе БиХ".
"Знали смо да је у питању монструозна провокација са страдањем затеченог, невиног становништва или – сопственог народа. Памтимо контроверзне детаље на снимцима које су сачиниле већ припремљене и, гле чуда, ту 'затечене' камере светских медијских кућа. Било је ту већ старих лешева, допремљених са других простора, неких 'лутака' допремљених из конфекцијских продавница или бутика гардеробе, војника тзв. Армије БиХ већ припремљених за поспремање, помоћ или интервенцију за евакуисање рањених, као и много тога што је и дан-данас остало неразјашњено", испричао је Бијелић.
Додао је да су Маркале једна велика подвала српском народу, јер се зна за договор ефендије Мустафе Церића и Алије Изетбеговића да се жртвују неки људи како би се тражила међународна интервенција, по истом сценарију како је 1995. године рађено и у Сребреници.
"Маркале су подвала зато што тај злочин нису починили Срби али су Срби окривљени", сведочио је пре коју годину за РТ Балкан, на годишњицу Маркала, Бранимир Којић, председник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС.
Догађај је у међувремену био предмет истраге читавог низа зависних и независних комисија, део тих извештаја био је, очекивано, тако конципиран да унесе још већу забуну и читав истражни поступак гурне у још дубљу маглу. Други извештаји били су много објективнији, са већом стручном тежином.
Тако је прва независна комисија из 1995. године утврдила да "не постоје јасни докази ко је одговаран за први напад на пијацу Маркале". Овај навод потврдио је и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Акаши је и 17 година касније, 2011. поновио да "још увек није јасно ко је одговоран за Маркале 1994. године. Јапански дипломата основао је је 1995. године одбор УН у коме су била петорица стручњака из пет различитих земаља и тај одбор дошао је до закључка да је граната могла бити испаљена са локација под контролом Армије РБиХ или Војске РС. Случај је тада, по закључку УН остао неразјашњен.
У првобитном извештају УНПРОФОР-а, који сарајевски медији од почетка гурају у страну, не помињу га, наведено је да је граната испаљена са позиција под контролом муслимана. Убрзо је, међутим, тадашњи командант ове мисије генерал Мајкл Роуз кориговао извештај рекавши да не може да се утврди одакле је граната дошла. Исти закључак наведен је и у каснијем, темељитијем извештају УНПРОФОР-а.
Симптоматично, после другог напада на Маркале, августа 1995. године, када је, наводно, испаљено пет граната и погинуло 37 људи, УНПРОФОР је убрзо, без икакве дилеме, закључио да је "свих пет граната испаљено са положаја ВРС".
Командант руског батаљона у сарајевском региону, пуковник Андреј Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора мировне мисије УН у Сарајеву, представио је својевремено два извештаја. Аутор једног био је француски официр, а другог официр бошњачке или хрватске националности. У извештајима били су наведени, израчунати углови доласка пројектила и слетања пројектила на место удара.
Руски пуковник, како је сам навео, отишао је тада до места на коме је, наводно, требало да буду српски минобацачи и на том месту, на површини од 100 квадрата, није нашао трагове минобацача, а да је друго место, одакле је наводно гађана пијаца, било шумовито.
"Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да шета. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе, а две остале нису никога ни огребале", рекао је својевремено пуковник Демуренко.
Генерал у пензији Јован Милановић, некадашњи обавештајац Војске Србије, својевремено је за Срну испричао да је операција за експлозију на пијаци Маркале пројектована и да су на томе радиле америчке тајне службе и муслиманске снаге из БиХ.
Милановић је испричао да је из два извора међународних снага у БиХ добио информацију да је недалеко од Вашингтона у месту Александрија на реци Потомак направљена макета пијаце Маркале и да су тамо прорачунавали ефекте, односно губитке па је цела операција припремана месец дана раније него што је изведена.
Милановић је додао да познаје пијацу Маркале, јер је некада живео у Сарајеву, те да није реално да је на пијацу могла да падне српска граната.
"Постојала је и руска и француска експертиза тог догађаја. Французима, такође, није било дозвољено да ту експертизу експлоатишу с циљем истине. И други су вршили процене, али је све заустављено, сакривено и изманипулисано док УН не заврше посао који су наменили. Смисао тога је тај модел употребити за будуће операције као што је урађено у Рачку 15. јануара 1999. године", рекао је Милановић.
После другог масакра на Маркалама, познато је, уследило је бомбардовање положаја Војске РС. Шта је све на подручје око Сарајева бачено, какви све отрови, знају они који су то радили. Велики број људи из Хаџића који су посебно били на удару после Дејтонског споразума иселио се у Братунац. Велики број тих људи у међувремену преминуо је од различитих врста канцера, многи су данас болесни, а као разлог велике стопе обољевања помиње се осиромашени уранијум којим је то подручје путем бомби засипано.
Live
