Држава не одустаје од доласка страних универзитета: Који је њихов интерес да дођу у Србију

Државни званичници поново све чешће говоре о доласку страних универзитета у Србији. То указује да држава од те идеје није одустала. И док министар просвете Дејан Вук Станковић тврди да би отварање франшиза страних факултета у Србији допринело здравој конкуренцији на тржишту високог образовања, представници државних факултета сматрају да би то само допринело додатном урушавању образовног система.

Министар просвете: Страни факултети би допринели здравој конкуренцији на тржишту високог образовања

Иначе, половином новембра 2024. године Влада Србије усвојила је измене Закона о високом образовању којим се даје "зелено светло" за долазак страних универзитета у Србију. Универзитетска заједница тада се побунила јер предлог Закона није био на јавној расправи. А засметало им је неколико одредби које државне универзитете, како су тада навели, стављају у неравноправан положај и стварају нелојалну конкуренцију на тржишту. 

Влада је тада повукла измене Закона о високом образовању и одустало се од доласка страних универзитета у Србију. Очигледно, то није била трајна одлука. 

Академској заједници је тада највише засметало што је у предлогу Закона стајало да дозволу за рад страним факултетима издаје Министарство просвете на основу потписаног споразума. Услов за добијање дозволе је био да факултет буде акредитован у држави где му је седиште.

Предвиђено је било да не пролазе кроз поступак акредитације у Србији и прецизирано "да ће водити евиденцију и издавати дипломе према прописима државе у којој су акредитовани". Дозволу за рад обнављали би на сваких седам година.

У образложењу измене Закона наведено је да се у претходном периоду "више престижних иностраних универзитета интересовало да почне са радом у Србији".

"Имајући у виду да један број држављана Србије уписују студије на иностраним универзитетима, на овај начин би се створила могућност да се одређени студијски програми реализују у Србији, што би допринело и смањењу трошкова студирања. Допуном Закона се стварају услови да иностране високошколске установе могу да обављају делатност у Србији", стајало је тада у образложењу измене Закона.

Наш избор

Рампа за стране универзитете: Шта стоји у допуни Закона о високом образовању коју повлачи Влада

Када је ових дана министар просвете Дејан Вук Станковић поново говорио о страним универзитетима као здравој конкуренцији у високом образовању, рекао је да би стандарди акредитације, који важе у високом образовању, важили и за стране универзитете.

Међутим, тврди да није формирана Радна група за измену Закона о високом образовању и да измене нису у припреми.

Декан Физичког факултета проф. Воја Радовановић каже да се из наступа министра просвете и других челника власти, који поново све чешће помињу долазак страних универзитета, може закључити да од те идеје нису одустали.

"На први поглед човек би могао да каже 'што би неко имао против да дођу страни универзитети, конкуренција је добра, конкуренција је здрава, све би то требало да буде позитивно'. У пракси није тако. До сада никада није било тако. Живимо у земљи у којој је образовни систем разорен. До диплома се долази на чудне начине, а после тога и до разних позиција на одговорним местима", навео је Радовановић за РТ Балкан.

Не види који би био интерес престижних светских универзитета да дођу у малу Србију и да ту имају своју испоставу.

"То је просто невероватно. Универзитети не функционишу на тај начин. Са друге стране, ако неко хоће да студира на престижном светском универзитету он треба да оде тамо да студира, јер су тамо лабораторије, тамо су добри професори. Држава, ако жели, може да пошаље младе људе да студирају у иностранству, па да се врате у Србију", навео је он.

Сматра да се не може зарадити новац кроз приватно образовање, уколико се све ради по закону, и да светски универзитети не живе од школарина, већ од донација.

Вучевић: Влада повлачи допуне Закона о високом образовању

"Једино факултети за друштвено-хуманистичке науке можда могу да послују позитивно. Што се тиче медицинских наука, природних наука, математике, рачунарства, техничких наука, то је немогуће. То захтева огромна улагања, треба да имате лабораторије, клинике, развијену науку", појаснио је он.

И у Србији се данас приватни факултети отварају, како каже, из друштвено-хуманистичких наука, а да нема приватних студија из физике, хемије, математике.

"То се неће десити, а развој једне државе зависи и од статуса тих наука. Ако их не будемо развијали доћи ћемо у ситуацију нећемо имати ко да нам направи мост или ће направити мост који ће се срушити. Образовање је нешто што на дуже стазе доноси бенефите и озбиљна држава о томе развија на озбиљан начин", закључио је он.