Декан Физичког факултета у Београду проф. Воја Радовановић каже да се Србија суочава са недостатком енергије и да ће то бити велики изазов за будућност.
Он је за РТ Балкан навео да ће у перспективи енергија морати да се добија из нуклеарне енергије.
"Тај процес, наравно, има ризике, али све у животу има ризике. Ипак је нуклеарна енергија чиста енергија, ако се све ради на ваљан начин", појаснио је он.
Да би се Србија упустила у изградњу нуклеарне електране, мора на време да размишља о кадровама.
"Уствари, требало је већ раније да почнемо да размишљамо о кадровима. То значи да треба да ојачамо студије физике, техничке и инжењерске факултете, где се такви кадрови школују. Школовање нуклеарног физичара и нуклеарног инжењера је мултидисциплинаран процес", појаснио је он.
Иначе, крајем 2024. године Србија је укинула мораторијум на изградњу нуклеарки, после 35 година. Изградња нуклеарки је комплексан и захтеван посао. Укидањем мораторијума, прескочена је једна баријера, али су остале још две- недостатак знања и кадрова у овој области и проблем финансирања. Стручњаци процењују да је за изградњу традиционалног нуклеарног погона потребно око 15 милијарди евра.
У 32 земље у свету има 438 нуклеарних електрана, а највише искуства у изградњи нуклеарки имају имају Русија и Француска, али се овој трци последњих година ужурбано прикључује и Кина.