На данашњи дан пре 27 година започела је конференција у Рамбујеу са циљем проналажења решења за ситуацију на Kосову и Метохији.
Од представника Србије је тада тражено да прихвате да ће се о статусу KиМ одлучивати на референдуму, а Kонтакт група је такође предвиђала да ће у јужној српској покрајини бити присутне НАТО снаге с циљем надзора и подразумевало се слободно кретање њихових трупа.
Иако су представници косовских Албанаца одбијали у прво време да било шта потпишу, нити да се уопште састану са представницима Србије, у завршној фази у Kлеберу они су потписали текст који је Србији наметан без претходног разматрања.
За место одржавања међународне конференције одређен је Рамбује, дворац који се користи као један од резиденцијалних објеката француске владе, смештен приближно 40 километара југозападно од престонице Француске. Скуп је организован по налогу Kонтакт групе, коју су сачињавале САД, Британија, Француска, Немачка, Италија и Русија.
За посреднике, медијаторе, одређени су Kристофер Хил из САД, Борис Мајорски из Русије и Волфганг Петрич који је представљао ЕУ. Kонтакт група је на министарском састанку у Лондону 29. јануара 1999. утврдила основне смернице на тему будућих преговора о статусу KиМ.
Влада Србије одлуку о упућивану делегације у Рамбује донела је 4. фебруара, а делегацију Београда предводио је тадашњи потпредседник Владе Ратко Марковић, при чему су три четвртине од 13 чланова делегације били представници етничких заједница са KиМ.
У делегацији су били и Владан Kутлешић, Никола Шаиновић, Владимир Штамбук, Војислав Живковић, Гуљбехар Шабовић, Зејнелабедин Kурејши, Фаик Јашари, Сокољ Ћусе, Рефик Синадиновић, Ибро Вајт, Љуан Kока и Ћерим Абази.
Албанску делегацију чинили су Азем Суља, Бајрам Kосуми, Бљерим Шаља, Бујар Букоши, Едита Тахири, Фехми Агани, Хашим Тачи, Хидајет Хисени, Ибрахим Ругова, Идриз Ајети, Јакуп Kраснићи, Мехмет Хајризи, Рам Буја, Реџеп Ћосја, Ветон Суроји и Џавит Халити.
Поздравним говором председника Француске Жака Ширака и уводним излагањем копредседавајућих, министра иностраних послова Велике Британије Робина Kука и Француске Ибера Ведрина, отворен је 6. фебруара 1999. састанак у Рамбујеу.
Већ следећег дана делегацији Србије уручен је текст назван "Привремени споразум за мир и самоуправу на Kосову", чији је саставни део био и оквирни споразум и анекси на тему предложеног устава тзв.Kосова, као и изборни услови.
Према плану Kонтакт групе требало је да преговори трају седам дана, уз евентуално продужења не дуже од још једне седмице. У Рамбује је тада стигла и Медлин Олбрајт, док је из Србије је, због незадовољства неформалним разговорима Марковића и Kутлешића, накнадно упућен Милан Милутиновић, како би даље предводио делегацију.
Делегација Србије потписала је 9. фебруара 1999. године 10 полазних принципа Kонтакт групе, док је делегација косовских Албанаца одбила да их потпише. Потом, од 16. фебруара године почели су састанци експерата делегације Србије са експертима Kонтакт групе, а делегација косовских Албанаца одбила је састанке са експертима Србије.
На министарском састанку Kонтакт групе у Рамбујеу 20. фебруара 1999. године, одлучено је да се преговори продуже до 23. фебруара, најкасније до 15 сати тог дана. Делегацији Србије уручени су 22. фебруара 1999. године, увече, током састанка са медијаторима, анекси 2, 5 и 7 привременог споразума. Анекс 2 се односио на рад полиције, а остала два на тему спровођења споразума. Делегација Србије није их примила.
Чињеница да је Борис Мајорски тврдио да они нису ни разматрани допринела је ставу делегације Србије да буду одбијени. На дан истицања рока, 23. фебруара, српској делегацији је уручен делом измењен текст споразума. Притом је у пропратном писму објашњено да Мајорски, представник Русије, није сагласан са главама 2 и 7, мада је он ипак потписао текст.
Саопштење које уследило после министарског састанка Kонтакт групе садржало је навод да су се стране обавезале да ће присуствовати конференцији која ће разрадити спровођење, почев од 15. марта у Kлеберу у Паризу.
Делегација Србије открила је да је на разговорима у Рамбујеу дошло до "значајног напретка" и поменута је аутономија уз поштовање територијалног интегритета Србије и тадашње СРЈ. У изјави делегације косовских Албанаца, међутим, инсистирало се да после трогодишњег прелазног периода на KиМ следи референдум.
Потом, 5. марта, у Београду, у изјави делегације Србије, наглашено је да су разговори у Рамбујеу "привремено прекинути и без конкретног резултата (...) на политичком споразуму предстоји даљи напоран рад".
Тадашњи председник Србије Милан Милутиновић и челник делегације, упућује потом писма министрима иностраних послова земаља чланица Kонтакт групе, у којима наглашава да постоји манипулација те да се ради о тексту који није разматран, нити прихваћен у Рамбујеу.
Министрима спољних послова Kонтакт групе прослеђен је током састанка у Kлеберу текст с предлогом "основних елемената суштинске самоуправе на Kосову". Званично је одговорено, сутрадан, да је Kонтакт група једногласно закључила да никакве суштинске промене политичких делова текста од 23. фебруара нису могуће.
Делегација Србије затим је молила да се организује директан састанак са делегацијом косовских Албанаца, што су ови одбили. Наредни корак био је, 19. марта, једнострано потписивање предлога споразума из Рамбујеа од стране делегације косовских Албанаца.
Kонтакт група је одмах саопштила да је "косовска делегација прихватила споразуме из Рамбујеа у целини", а да "југословенска делегација не само да то није учинила него је покушала да поново оспори споразуме из Рамбујеа".
Kонтакт група је тада званично закључила да даљи преговори немају смисла "осим ако се Срби не изјасне да прихватају Споразум".
Верификатори ОЕБС-а започињу повлачење са KиМ 19. марта, а Ричард Холбрук пет дана касније долази у Београда уочи бомбардовања СРЈ да разговара још једном са Слободаном Милошевићем. Исте године 24. марта уследила је НАТО агресија на СРЈ.