Србија и Балкан
Сећања на Рамбује: Када је Олбрајтова рекла "волим партизанске песме, али бомбе морају да падну"
Учесник преговора Љуам Кока истакао је да је Рамбује био добро исконструисан и да су Албанци слушали САД. Политиколог Душан Пророковић сматра да је КиМ преседан који се примењује и данас за друге територије
Ових дана, пре 27 година у Рамбујеу, трајали су преговори делегација Београда и Приштине, иако је свима била јасно да ће НАТО бомбе ускоро полетети ка Савезној Републици Југославији. Разговори у дворцу у Француској организовани су по налогу Kонтакт групе, коју су сачињавале САД, Британија, Француска, Немачка, Италија и Русија, али се знало да је у питању само формалност, како би се могло рећи да су исцрпљене све "дипломатске могућности", пре примене силе.
После седмица замајавања, пред нашу делегацију је стављен папир да НАТО трупе уђу у Србију и да се три године касније одржи референдум о одвајању јужне српске покрајине, што је наравно, било немогуће прихватити. Већ 24. марта ка Србији су полетели први НАТО бомбардери.
У нашој делегацији су били Владан Kутлешић, Никола Шаиновић, Владимир Штамбук, Војислав Живковић, Гуљбехар Шабовић, Зејнелабедин Kурејши, Фаик Јашари, Сокољ Ћусе, Рефик Синадиновић, Ибро Вајт, Љуан Kока и Ћерим Абази. Накнадно је упућен тадашњи председник Србије.
Албанску делегацију чинили су Азем Суља, Бајрам Kосуми, Бљерим Шаља, Бујар Букоши, Едита Тахири, Фехми Агани, Хашим Тачи, Хидајет Хисени, Ибрахим Ругова, Идриз Ајети, Јакуп Kраснићи, Мехмет Хајризи, Рам Буја, Реџеп Ћосја, Ветон Суроји и Џавит Халити.
Један од учесника са српске стране, новинар, политиколог и представник ромске заједнице са КиМ Љуан Кока рекао је за Јутро на РТ, да "смо и пре Рамбујеа имали целу серију преговора на Косову и Метохији, да је било доста муке да се разговара са албанском заједницом, јер су имали подршку САД и нису хтели да разговарају".
"Ја сам у разговоре уврстио и друге заједнице, сви смо заједно живели на КиМ. Рамбује је био добро исконструисан, закамуфлиран разним стандардима, људским правима. Нико није инсистирао на територијалном интегритету и суверенитету него да се разговара о људским правима. Хтели су кроз ту форми рамбујевског процеса да оправдају све своје потезе које су раније испланирали. Албанска охолост се огледала у томе да они нису хтели са другим заједницама да разговарају, хтели су појединачно, тражили су екстра услове по налогу Америке. Сама чињеница да је Хашим Тачи био на потерници, а Француска му је омогућила специјални авион, показала нам је да је јасно да вода и процеси не иду онако како смо се договорили", причао је Кока.
Како је навео стране су се само једном, првог дана састале у Рамбујеу и онда су "нам давали папире, али никад конкретан документ".
"Дају нам општа начела, па разговарамо, па други папир, па се то промени и тако смо изгубили двадесетак дана у Рамбујеу. Доминантна је била Мадлен Олбрајт. Имали смо одвојене разговоре са њом. Имао сам прилику да говорим о животу мањинских заједница на КиМ, али су то били беспризорни ликови попут Фишера и Кук, који су слушали само шта каже САД. Рус Мајорски се није превише питао, тако да смо били у безизлазној ситуацији и доведени смо до тога да ми прихватимо НАТО снаге у целој Србији и да се за три године одржи референдум о одвајању. Наше руководство то није наравно хтело да прихвати", истакао је.
Сликовито је говорио како је наша делегација имала празног хода доста, те да се онда он досетио да позове Олбрајтову на његов рођендан, 16. фебруара, док су трајали преговори и да разговарају.
Како је навео тада је Олбрајтова рекла: "Ја знам Србе, волим партизанске песме, али бомбе морају да падну."
"Нама је то било несхватљиво, таква гордост, охолост. Поготово да то каже она којој је наш народ учинио што је учинио (спасио јој живот као Јеврејки током рата)", навео је и додао да је све било јасно када се на преговорима појавио и Вилијам Вокер.
Додао је да су наводне приче да Албанци нешто неће и да их "Американци притискају" биле само исцениране, јер су Албанци слепо слушали САД.
Политиколог Душан Пророковић је рекао да британско-америчко право почива на томе да се право гради кроз процесе, да нема унапред формулисаних стандарда и да за њих не важи међународно право.
"Одлуке међународних организација њих мање обавезују. На примеру КиМ смо то видели. Имали смо месец и по дана Кристофера Хила који је седео у Београду тајно, преговарао, па путовао у Приштину па преговарао са Ибрахимом Руговом. У октобру (1998. године) је већ било извесно бомбардовање, али су уследиле акције наших снага на терену и ОВК је уништена, па тада нису могли да изведу бомбардовање. Онда су били преговори унутар ОЕБС-а, слање Вилијама Вокера, на послетку и преговори у Рамбујеу. Не знам колико је све то био алиби, можда је био пут током којег је тражено решење, видећемо то кад се отворе америчке архиве. Истраживачки сам посматрао све то, из читања око 10.000 страница сам закључио да је Мадлен Олбрајт долазила у Рамбује поприлично самоуверена да ће сломити нашу делегацију и да ће пристати да се организује референдум. Да се то десило вероватно не би било бомбардовања, али би било де факто легализације сецесије на Косову и Метохији", навео је.
Како је додао, Американци и тада и данас примењују креативно тумачење међународног права, а питање КиМ им је било потребно као преседан који би касније могли да примењују на другим, већим територијама.
Live
