Медији: Да ли смо сведоци "Брисела 2"?

Америка и Европска унија решиле су да "приволе" Београд и Приштину да потпишу француско - немачки споразум, а многи тумаче да би то истовремено значило и крај дијалога и коначно решење питања тзв. Косова.

Али, до тог циља води барем три корака, сваки не да није лак, напротив, све то оставља простор за питање да ли у ствари сведочимо својеврсном "Бриселу 2" и припреми да финализација договора уследи при уласку Србије у ЕУ?

Споразум између Београда и Приштине, који су многи називали историјским, потписан је пре скоро деценију у Бриселу, али су дешавања на терену - једностране одлуке Приштине и њено упорно одбијање да формира ЗСО - од њега направиле документ који у фиоци скупља прашину, а дијалог послале на апарате за вештачко дисање, пише "Блиц".

Свесни тога, Вашингтон и Брисел решили су да разговорима удахну живот, француско-немачки предлог се нашао на столу, а упоредо са тим и идеја да се у три корака дође до споразума.

Саветник америчког Стејт департмента Дерек Шоле, наглас их је изговорио: први је нормализација без признања, други је формирање ЗСО, а трећи да Србија призна одређени ниво суверенитета Приштини.

Упоредо са тим, и ЕУ је јасно ставила до знања шта ради, и обелоданила да преговара са представницима пет држава ЕУ које нису признале независност да прихвате предлог што би, за неке од њих, могао да буде и корак ка признавању Приштине.

План "Шолц-Макрон прелазно решење?

Сва ова дешавања, наводе на питање да ли је Бриселски споразум завршио у запећку и да ли се спрема "Брисел 2"? Када би онда могао да следи финализација договора?

Део одговора дао је координатор Радне групе Националног конвента Европске уније за дијалог Београда и Приштине Драгиша Мијачић. Он је оценио да је француско-немачки план само прелазно решење, до коначног, који ће бити када Србија буде приступала ЕУ.

"Чему служи овај споразум? Он је и најављен као међуспоразум, не као коначни споразум који ће решити односе између Београда и Приштине, већ као неки међукорак, а док ће се коначни споразум о нормализацији вероватно формализовати кроз улазак Србије у ЕУ. Тада ће бити захтевано и званично признање тзв. Косова од стране Србије. Што то није предвиђено овим споразумом. Међутим, после овог споразума остаће само тачка да Србија призна тзв. Косово" рекао је Мијачић.

Курти остао без позивнице

У споразуму, оној трећој верзији која је доспела у јавност, не спомиње се ЗСО, али су званичници САД, а нарочито специјални изасланик Стејт Департмента Габријел Ескобар који је децидно рекао - она бити формирана са Куртијем или без њега.

Разумевање за њега, међутим, немају званичници САД, и то му ових дана јасно стављају до знања.

За 31. јануар је у Приштини тим поводом заказан састанак, и то у амбасади САД у Приштини, и то на позив америчког амбасадора Џефа Ховенијера. Међутим Курти, симболично, није добио позивницу.

Можда је предлог међу решење, али је на том путу формирање ЗСО највећи изазов јер се премијер тзв. Косова Аљбин Курти томе снажно противи.

Политички аналитичар Аљбинор Маљоку казао је да "Косово" нема ни прилику да каже "не" формирању ЗСО, осим да се пронађу најбољи могући модалитети.

"За "Косово" је ово постао хитан проблем који треба решити, како кажу и америчке дипломате, а "Косово" нема чак ни прилику да каже не, осим да пронађе најбоље могуће модалитете за имплементацију и формира ЗСО. На састанку ће се говорити о модалитету формирања Заједнице, не о томе да ли је треба формирати, већ о модалитету шта ће она садржати и какви ће бити њени облици", каже Маљоку, преноси "Косово онлајн".

Један генерални и десетак пратећих споразума

Да је ЗСО важна ставка сагласан је и бивши дипломата Срећко Ђукић. Он каже да шатл дипломатија ЕУ и САД званичника којој последњих месеци сведочимо, говори да је француско-немачки предлог тај из кога ће произаћи низ конкретних уговора о свакој о теми која се у документу спомиње.

"Почев од тога како регулисати условно дипломатске односе Београда и Приштине. Део о ЗСО ће се, рецимо, наслањати на ону одредбу која каже да ће се питање мањина решити и према највишим стандардима. Слично је било са Дејтоном, постоји Дејтонски споразум и 11 анекса, а у једном је садржан и Устав БиХ", напомиње Ђукић.

То процес који ће потрајати, прогнизира бивши амбасадор Србије у Белорусији.

"Следи десетак уговора, зато не верујем да ће се све завршити у овој години. Протезаће се то и на следећу годину, биће то дужи процес",закључује Ђукић.

Три верзије, десет тачака

У трећој верзији споразума, који није званично обелодањен, али је незванично процурео у јавност, не спомиње међусобно признање, али се помиње неповредивост граница, као и да неће бити блокирања Приштине за чланство у међунардоним организацијама. Помиње се и СПЦ.

Документ има десет тачака (чланова) и у великој мери се ослања на модел "две Немачке".