Док десетине Срба чаме у затворима на Космету, оптужени за наводне "ратне злочине", са два сведока који су се српских "злочина" присетили после две деценије, или су у "селу чули за њих", а Брисел ћути, Европска унија јавно је данас ударила шамар Србији због хапшења Албанца, терористе тзв. ОВК Митхата Ложинија, због кривичног дела "ратни злочин против цивилног становништва на Косову током 1998. и 1999. године".
По оцени Европске уније то хапшење је, како се наводи у вести Радија Слободна Европа на албанском, "још једно кршење обавеза Србије према споразуму о дијалогу и правди из 2015. године".
"Према овом споразуму, Србија се обавезала да неће покретати кривичне истраге или кривично гоњење за злочине наводно почињене на Kосову, осим ако то не затраже косовске власти. Надлежност над наводима о ратним злочинима и другим тешким кривичним делима је на косовским институцијама. Позивамо Србију да поштује своје обавезе", рекао је портпарол Европске комисије, дословце је пренео Радио Слободна Европа на албанском језику.
Бивши припадник тзв. ОВK Митехат Ложани ухапшен је 5. фебруара током транзита кроз Србију, док је путовао из Немачке у јужну српску покрајину Kосово и Метохију, а правосудни органи у Београду су му 8. фебруара одредили притвор до 30 дана.
Одмах је реаговало министарство спољних послова тзв. Kосова које је саопштило да је "Kанцеларија за везу у Београду обавестила Делегацију Европске уније у Србији о случају и послала вербалне ноте дипломатским представништвима земаља Kвинте акредитованим у Србији, са циљем да се обезбеди ангажовање међународних партнера у заштити права и безбедности грађана Kосова".
У доступним прегледима споразума у Бриселу за 2015. годину помињу се два споразума, први је о правосуђу и други о оснивању Заједнице српских општина али не и децидно поменути "Споразум о дијалогу и правди" о коме је у интерпретацији РСЕ данас говорио портпарол Европске уније, осим ако се под овим не подразумева поменути Споразум о правосуђу.
Укратко, Споразумом о правосуђу предвиђено је да се "питање изручивања или преузимања гоњења Албанаца у Србији, односно Срба на Косову, решава преко Споразума о узајамној правној помоћи првобитно договореног 2013. а допуњеног 2015. године."
Према том механизму, "Београд и Приштина размењују захтеве за доказима, информацијама о ухапшенима и захтевима за преузимање кривичног гоњења".
Такође, споразумом је предвиђено да се сви судски процеси на северу КиМ воде унутар косовског правосудног система, али уз гаранцију да у већима за предмете против Срба већину чине судије Срби, док се "међусобни спорови о ухапшеним лицима решавају путем канцеларија ЕУ".
Интерпретација портпарола ЕУ да се "Србија обавезала да неће покретати кривичне истраге или кривично гоњење за злочине наводно почињене на Kосову, осим ако то не затраже косовске власти", у доступним документима, односно у Споразуму о правосуђу се не помиње.
Једино што се помиње јесте да се пакет из 2015. године, који је кључан за рад судова на северу КиМ надовезао на ранији Закон о амнестији који је предвидео да се Срби на северу "не хапсе нити прогоне за учешће у отпору косовским институцијама пре постизања споразума изузев за тешка кривична дела".
"Постоји споразум о правосуђу из 2015. али се он не бави овим питањима, он је везан за интеграцију правосуђа. Споразум се није бавио овим што помиње портпарол ЕУ, о некаквој обавези Србије, нити би такво што икада могло да буде наведено у споразуму. Прво, то није садржај споразума, друго, такво нешто никада није прихваћено, сумњам да је ово аутентично пренето. Ово је просто сулудо – аболиција за ратне злочине! Или се ради о нетачној новинарској интерпретацији, или је тај портпарол тотално неупућен. Просто, није тачно то што је речено. Потпуно је незамисливо да је овако нешто објављено и ја очекујем да ће ово бити демантовано", коментарише данашњу вест из Брисела за РТ Балкан политиколог Огњен Гогић.
Иначе, званични став Републике Србије, који је више пута изнет у јавним саопштењима, јесте да ће "Србија наставити да спроводи истраге и гоњење у складу са својим законом и међународним правом за кривична дела за која постоји надлежност, укључујући ратне злочине и друга тешка кривична дела – независно од тога да ли косовске институције формално захтевају то".
Уз ово, Србија сматра, више пута је такође поновљено, да има право да процесуира сваки злочин почињен на територији коју уставно сматра својом. Српско тужилаштво за ратне злочине 18. јуна прошле године је за РСЕ саопштило да поступке против косовских Албанаца "покреће и води сходно доказима и законима".
Косовски Албанац Незир Мехметај осуђен је у децембру 2024. у Београду на шест година затвора због кривичног дела ратни злочин. Ухапшен је пет година раније и све време био је у притвору у Србији.
Иначе, РСЕ на албанском, занимљиво, објављује и попис Албанаца који су ухапшени у Србији због разних кривичних дела и њихов тренутни статус.
Према овоме, већина њих, а не ради се о тако великом броју приведених, убрзо по хапшењу били су ослобођени.
Пописа Срба ухапшених на Косову и Метохији на овом порталу нема.
Према овом списку, Арбнор Спахиу ухапшен је у јуну због сумње на "тешко убиство" у Бањској, а пуштен је на слободу 21. новембра прошле године.
На том попису су и Љуљзим Халили који је ухапшен у јулу прошле године, оптужен за "ратне злочине"; и који је и даље у притвору, као и Бехар Пренићи ухапшен у августу, као "сумњичени припадник тзв. ОВК", који је такође, према овом извору у притвору.
Хазир Хазири ухапшен је у септембру због сумње на "ратне злочине" а пуштен у јануару 2026, године.
"Дана 14. августа, српске власти су објавиле да су на српско-мађарском граничном прелазу Хоргош привеле још две особе са иницијалима Џ.Е. и Б.Е. (Џемајл и Башким Емини), због сумње да су као припадници ОВК 'починили ратне злочине против цивилног становништва'. Пет дана касније, пуштени су на слободу", преноси РСЕ.
Занимљиво, у попису споразуме између Београда и Приштине о којима је данас говорио портпарол ЕУ, налази се и споразум о оснивању заједнице општина са српском већином на Косову и Метохији који је закључен 25. 8. 2015. године.
Као што је познато, овај споразум ни до дан данас није спроведен у дело, али, из ЕУ није у међувремену стигла ни једна опомена Приштини, попут данашње на рачун Београда а поводом хапшења терористе тзв. ОВК у Србији.
Неки од Срба у затворима су пошто су одбили да своја имања или станове продају Албанцима, други су добили оптужнице за ратне злочине пошто су покренули питање своје имовине коју су отели комшије Албанци.
"Завршио сам у затвору због своје земље", узалуд понавља Арсић који је ухапшен пошто је одбио да своје њиве прода Албанцу који је у међувремену купио најмање 300 српских парцела широм КиМ и који се на суђењу појавио као - сведок.
Милорад Ђоковић, последњи Србин из Витомирице код Пећи са затвором се суочио пошто је комшијама одбио да преда плац у овом месту, а чим је овај несрећни Србин затворен, комшије су му динамитом сравнили са земљом спрат куће направљен на поменутој парцели.
Албанци комшије, решили су наиме, да на Милорадовој парцели, пошто нису успели да је купе, направе аутобуско стајалиште.
Милорад је ухапшен који дан пошто је од врховног суда тзв. Косова добио правоснажну пресуду да је спорна њива – његова.
Поводом ових случајева, као ни у случају више десетина ухапшених Срба Европска унија није се до сада оглашавала.