Упркос пријатељским односима Русије и Србије, не треба заборавити да је Србија кандидат за чланство у ЕУ, а чак и статус кандидата намеће одређене обавезе и подразумева притисак из Брисела, па и кад је реч о куповини руског гаса, поручује руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко у интервјуу за Спутњик уочи Дана дипломатског радника Русије.
Говорећи о конкретним роковима уговора, амбасадор је рекао да је то, као и раније, пре свега ствар преговарача, "Гаспрома" и "Србијагаса".
"Поредећи дугорочни и краткорочни уговор, дошао сам до неколико закључака. Прво, дугорочни или краткорочни уговор немају никакве везе са самом реализацијом, већ везе са спровођењем договора постигнутих на највишем нивоу о испорукама гаса Србији по цени која је прихватљива за обе стране и, колико год је могуће, повољна. А на који начин ће то бити реализовано – то је већ техничко питање. Да ли ће уговор бити краткорочан и стално обнављан у одређеним периодима – на три месеца, квартално – или ће бити закључен на дужи рок, то је техничко питање", навео је Боцан-Харченко.
Како је напоменуо, од сваког техничког питања може се направити велика политика и оно се може тумачити, и то "не без сугестија наших противника и злонамерних актера, укључујући оне у ЕУ, као доказ да Русија наставља да политизује сарадњу у области енергетике".
"Као, ето, Русија врши притисак на Србију. Пре свега, Србија је изложена притисцима искључиво од стране ЕУ, и то врло бескомпромисним. Са стране Русије нема притиска. Ми апсолутно не захтевамо, за разлику од ЕУ, да Београд, односно председник Вучић, одустане од тог фамозног европског пута у корист односа са Русијом, уз поруку да ће, ето, тада све бити дугорочно. Што се тиче трајања уговора, у садашњој ситуацији која је у великој мери, ако не потпуно, створена погрешним одлукама ЕУ у енергетском сектору, гасно тржиште је данас мање стабилно и теже је сагледавати дугорочну перспективу. У овом случају компаније–преговарачи морају да то узимају у обзир", подвукао је амбасадор.
Као другу ствар, навео је то што се Србија, према речима власти, налази на европском путу и мораће да узме у обзир то што се у оквиру европске енергетске политике према Русији подразумева потпуни прекид куповине и испорука руског гаса.
"И трећи моменат, који такође компликује нашу гасну сарадњу, јесте што немамо непосредног додира дела транспорта до и преко Бугарске. А Бугарска је предани члан ЕУ која се, како се то каже, понекад труди да трчи испред руде. А ако Бугарска стави рампу, шта онда? Да сумирам, треба разумети да је то реалност. Зато је овде уговор на краћи рок што омогућава флексибилност", казао је амбасадор.
"Србији се отворено нуди да направи избор између ЕУ и Русије, што је бескомпромисно и апсурдно"
Упитан да ли му се чини да Запад користи ово да, с једне стране, потисне Русију са Балкана, а с друге, да "скува жабу" са Србима да би им наметнула наратив да Русија није пријатељ, Боцан-Харченко је казао да ту постоји поткопавање руске енергетске сарадње практично са свим земљама.
"Енергетика је често темељ темеља. Исто као с Немачком. Иако је обим српске економије мањи, о Србији се много размишља. Њена оријентација не само ка ЕУ, већ и ка Русији иритира Запад. То је снажан фактор иритације, јер Србија, и у том погледу Запад овде не греши у процени, има кључну улогу у одређивању ситуације на Балкану. Од Србије, од тога с ким сарађује и на кога је оријентисана, зависе перспективе читавог региона. Друга је ствар што се не узимају у обзир стабилност, историјска предодређеност и дугорочност српске оријентације ка Русији. То постоји и, како се овде каже, прекинути или затворити наше везе – немогуће је. Запад ипак то покушава. Србији се отворено нуди да направи избор између ЕУ и Русије, што је бескомпромисно и апсурдно", казао је Боцан-Харченко.
Кад је реч о енергетици, амбасадор је нагласио да се настоји да се поткопа управо та дугорочна основа сарадње.
"Рачуна се да ће, и у условима у којима се Београд не придружује санкцијама, наши односи ипак бити нарушени. Да, вероватно ће бити теже радити, али ти односи неће бити поткопани. Сигуран сам да ћемо налазити облике, укључујући и плодоносну сарадњу у области енергетике, како бисмо наставили да развијамо наше односе и кретали се напред", рекао је Боцан-Харченко.
О извозу муниције у Украјину
Говорећи о томе да је у једном тренутку актуелно питање била испорука муниције произведене у Србији у зону украјинског сукоба и упитан да ли је оно скинуто са дневног реда, Боцан-Харченко је казао да је питање је крајње деликатно, и да је сама тема умногоме затворена, али је ипак иритантна.
"После билатералних контаката, српско руководство, председник Вучић, одмах су донели одлуку неопходну у тим условима. Желим да напоменем да није било директних испорука из Србије украјинској војсци. Ради се о томе да су, понекад на основу раније склопљених уговора и споразума, српско наоружање и производи одбрамбене индустрије испоручивани у читав низ европских земаља које су онда све то пребацивале у Украјину, супротно важећим нормама. И чак нису обавештавали руководство у Београду. Али сада су на снази исправне, доста оштре мере и контрола, колико разумем, веома озбиљна –и специјална контрола стручњака, и политичка контрола на највишем нивоу", казао је и додао да што се тиче наших односа везаних за ту тему, они су доста транспарентни.
"А рећи у садашњој ситуацији да смо ми то питање затворили је тешко, зато што је сада толико лукавства од стране оних који се труде да помажу украјинској војсци, а да се уједно и овајде", закључио је амбасадор.
О Косову и Метохији и "тројном пакту" Тиране, Приштине и Загреба
На питање како оцењује ситуацију на Косову и Метохији, где тихо протерују Србе, амбасадор је рекао да је ситуација крајње сложена и да носи опасност, не само од раста тензија, већ и од криза.
"Постизборне једностране одлуке Централне изборне комисије у Приштини – што су то у суштини одлуке Куртија – представљају озбиљан проблем. Његова тежња да, упркос очигледним исходу избора, уклони политичку снагу која представља интересе апсолутне већине Срба који живе на Косову, а Српску листу искључи из учешћа у српским питањима у АП Косово и Метохија, представља апсолутни облик самовоље", оценио је амбасадор и додао да се реакција ЕУ своди се на млаке изјаве за које, као је оценио, верује да у Приштини нико чак ни не чита, док се у стварности се наставља подстицање Приштине и подршка Куртију.
"Ако се све то сагледа у целини, узму ли се у обзир његови ранији притисци, увођење косовских снага на север, може се закључити да је реч о пузајућем етничком чишћењу. Циљ је да се Срби који су остали потисну, не војним путем, али делимично и силом, а пре свега стварањем неподношљивих услова за живот. Истовремено се посебан акценат ставља на захтеве да Београд прекине све везе са Србима на КиМ укључујући и сваку врсту подршке", нагласио је Боцан-Харченко.
Упитан како види тројни споразум Хрватске, Албаније и Приштине о војној сарадњи, навео је да се та структура појавила, између осталог, као одговор на јачање и ефикасну модернизацију Оружаних снага Србије, а додао је да целокупна историја, не само новија, показује ка коме ће оштрица оружаних снага бити усмерена. Истакао је да формирање ове антисрпске структуре посматра у истом контексту са дешавањима на Косову и са негативном ситуацијом у којој се Срби тамо налазе.
О светским превирањима и санкцијама РФ
На констатацију да у тренутку великих светских превирања дипломате имају посебну одговорност, па и кад је реч о односима Србије и Русије, амбасадор Руске Федерације у Београду је рекао да постоји веома јасан контекст глобалне конфронтације која мора да се одрази на наше односе.
"У тим условима, као и у условима кад је Србија усмерена ка ЕУ, чинимо све, а повремено то није једноставно, да сачувамо не само ниво и дух наших односа, већ и да напредујемо у свим областима сарадње. Спектар је широк, укључујући економску сарадњу и енергетику, без обзира на то што посебно економске области нису остале изоловане од утицаја санкција. Одајемо дужно признање руководству и народу Србије који је уз Русију, руководству Србије које осећа растући и стални притисак, али ипак не подржава антируске санкције ЕУ, не прихвата их и то је већ дугорочна оријентације која је утврђена, а не сумњамо да ће такав став остати", казао је Боцан-Харченко.
Нагласио је да су санкције уведене против руских компанија, конкретно против "Гаспромњефта", директно погодиле Србију, с обзиром на познату улогу и тежину компаније НИС.
"Зато је очување продуктивних, динамичних односа веома сложено у данашњим турбулентним временима преласка у мултиполарни свет. А у Србији умногоме деле наш став по питању мултиполарности", истакао је.
О преговорима око НИС-а
На питање како напредују преговори око НИС-а и ко ће бити власник компаније, амбасадор је истакао да је продаја НИС-а изнуђен корак јер је "за нас најбоља варијанта била да се сачува сарадња и стање које је постојало".
"Верујте, 'Гаспром' је имао могућности да се врло брзо ослободи тог актива који је под санкцијама. Али 'Гаспром' је тражио поузданог купца, водио темељне, мада не брзе преговоре, желећи да тај актив преда у поуздане руке у сваком смислу, и кад је реч о нивоу компаније која ће бити следећи главни власник, и кад је реч о самој Нафтној индустрији Србије која има потенцијал и савремени ниво. Притом имам у виду добар однос са Србијом на свим нивоима, и међу компанијама на економском нивоу, и на највишем политичком, државном нивоу. Што се тиче конкретних ствари, у овом случају ја нисам учесник преговора и нећу се мешати. Мислим да ће преговори бити завршени кад то буде требало", казао је Боцан-Харченко.
Казао је и да не мисли да ће то бити дуг период, али и да је најважније је да ће, и пре преговора, и у прелазном периоду, све остати као што је и било – стабилно, захваљујући заједничким напорима.
"И то је најважније зато што, на крају крајева, неки проценти и то ко ће тамо имати веће учешће у укупном капиталу НИС-а, а ко мање, зар је то важно? Важна је стабилност и поузданост нових акционара", навео је амбасадор.
О преговорима у Абу Дабију
Говорећи о томе што су у Абу Дабију већ одржана два круга преговора о украјинској кризи, упитан о шта очекује и да ли се може и како завршити тај сукоб, истакао је да је веома тешко прогнозирати, зато што нема сигурности.
"С једне стране преговора има и извесних међуреакција на преговоре који се воде у затвореном режиму. Има неких изјава америчке стране да је постигнут напредак. С друге стране, имамо став кијевског режима, изјаве шефа тог режима који, ако је по томе судити, жели да ратује… И жели да се бави тероризмом и да га подржава. Зато је у овом тренутку веома тешко нешто рећи. Што се тиче руске позиције, њу су више пута износили председник, министар спољних послова и министар одбране. Постоје формулисани задаци СВО, које је поставио председник. Ти задаци ће бити решени. Наравно, боље је да буду решени и постигнути политичким путем, али ако не буде политичког решења, биће остварени војним путем, ту дилеме нема", закључио је амбасадор.