Тужиоци Специјалног суда у Хагу, који су јуче и данас, око осам сати износили завршну реч у процесу против некадашњих припадника тзв. ОВК Хашима Тачија, Реџепа Сељимија, Јакупа Краснићија и Кадрија Весељија, уверени су да је кривица из оптужнице која их терети за ратни и злочин против човечности у потпуности доказана! Због тога сматрају да је адекватна казна 45 година затвора за сваког појединачно.
Правници сматрају да, ако је по праву и правди, "четворка" мора бити оптужена. Срби из Удружења отетих и убијених на Косову и Метохији су скептични, јер су се до сада много пута "опекли". Зато и сада страхују да политика не буде јача од правде.
Све дилеме ће бити отклоњене када судије дају завршну реч. Рок за доношење пресуде је 90 дана, а може се продужити за још 60. Значи, пресуда би могла бити изречена до лета.
Оптужница у 10 тачака терети "четворку" за прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучења и убиства у 42 нелегална притвора тзв. ОВК на КиМ и у Албанији над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999. године. Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри тзв. ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Тужилаштвo je открило идентитет 75 жртава из оптужнице . На списку убијених је 51 особа српске националности, 23 жртве су Албанци, а једна је Ром. Две жртве, Србин и Албанац, нису још идентификоване. Нису откривена имена још 25 људи који су убијени, а третира их оптужница.
Током процеса који је почео 2023. године, у судници су говорила 134 сведока од којих је 125 позвало тужилаштво, двоје заступник жртава, а седам одбрана. Такође, 164 изјаве сведока усвојене су у писаном облику. То значи да је у процесу учествовало 298 сведока.
Главни тужилац Кимберли Вест је на крају завршне речи рекла да током суђења уврштено 5.000 доказних предмета и да је прихваћено око 28.000 страница материјала.
"Ово гоњење бави се неповредивим принципом правде, поштовањем владавине права. Сведоци су сведочили током 227 судских дана. Прошло је много година, деловало је да можда правда неће стићи, али желели смо да покажемо да и они који су најмоћнији одговарају за своја дела. Тражимо да оптужени одговарају", рекла је Вест.
У два дана изношења ставова тужилачки тим је говорио да је циљ тзв. ОВК био да преузме потпуну контролу на територији Косова и Метохије и да су сви који су им стајали на путу били мете и сматрани су непријатељима. Тужиоци су говорили о убиствима Срба помињући најтрагичније примере - масакр у Ораховцу, где је, између осталих, убијено 14 чланова породице Крстић, отмица рудара у Белаћевцу, страдања у логору у Клечкој, мучења у Лапушнику и Ликовцу...
Велики део говора тужилаца био је базиран на томе да су припадници тзв. ОВК убијали и "нелојалне" Албанце, као и да је неспорно да су имали јасно успостављену хијерархију.
Адвокат Зоран Живановић рекао је за РТ Балкан да је "циљ тзв. ОВК био да успостави власт на целокупној територији Косова и Метохије, да све ставе под потпуну контролу и да мимоиђу све друге политичке снаге".
"Њихова решеност је до те мере била таква да су људе који нису мислили исто изједначавали са непријатељима. Када су им из међународне заједнице сугерисали да се успостави нова полиција, они су рекли 'не' - ако се она успостави ми ћемо их сматрати непријатељима у пуцаћемо на њих као и на све друге. Зато су тужиоци ставили нагласак на то да су желели потпуну контролу. Имали су намеру да их прикажу као злочинце, а не као борце за слободу. Они су побили више Срба него Албанаца, и у оптужници је више убијених Срба него Албанаца. Тужиоци су баш хтели да нагласе да није била у питању ослободилачка борба, него борба за успостављање апсолутне власти. Они су наводили примере после јуна 1999. године, када је донета Резолуција СБ УН 1244 и када је речено да извршну власт на КиМ врши УНМИК. После улаза УНМИК-а, припадници ОВК су рекли да их баш брига шта пише по резолуцијама и да ће да спроводе извршну власт и да имају судове, полицију, војску, све", истакао је Живановић.
Како је додао код Срба је јасно да је највећи злочин извршен у Ораховцу где је отето 50 људи, такође су помињали отмицу и убиство рудара у Белаћевцу, "све је то неспорно доказано".
"Тужиоци су се базирали на томе да су они у удруженом злочиначком подухвату имали заједнички циљ да успоставе контролу на КиМ. Руговина странка је била доста умеренија у ставовима, да се прича о аутономији, али из ОВК нису хтели да то чују. Мислим да ће бити осуђени, 45 година је доживотна, али казна увек може да се смањи из разних разлога. О томе је сада рано говорити. Мислим да су наводи оптужбе доказани и поткрепљени", навео је.
Додао је да су мале шансе да се случај трговине српским органима у случају "Жута кућа", што је и био окидач за оснивање суда, нађе у некој од оптужница. Није сигуран ни да ли ће бити покренуто још оптужница пред судом у Хагу.
Злочине тзв. ОВК на својој кожи осетила је Силвана Маринковић. Како је рекла за РТ Балкан, њен муж Горан је отет 19. јуна 1999. године. И даље трага за његовим телом да га макар сахрани.
Тројица мушкараца Горан Маринковић, Предраг Миљковић и Миле Павић из села Сливово код Приштине киднаповани су у месту Лабљане у општини Ново Брдо на путу Приштина-Гњилане. Горанове ћерке су тада имале непуне три године и седам месеци. Горан је имао 27 година. Ноћ пре отмице, због напада Албанаца, он је супругу и девојчице пребацио код њених родитеља у Грачаницу, али се одмах вратио у Сливово како би помогао комшијама. Тада су се последњи пут видели, а последњи Горанов траг води до окна рудника у Ђаковици...
"С обзиром на то да оптужница обухвата већином злочине над Албанцима, сматрам да правда није задовољена, што се тиче злочина над Србима. Ако их буду осудили, плашим се да ће на крају процеса бити ослобођени, јер смо имали већ горка искуства да су се много пута извукли. То свакако не би било у реду, ако узмемо у обзир о којим се све злочинима ради, то нису једино убиства, него и рушење наших гробова, цркава, отмице, паљење кућа, протеривање српског и осталог неалбанског становништва. Они су чинили злочине и над Албанцима који су били лојални властима у Србији. Надам се да ће некада некога стићи божја казна, не знам шта друго да кажем", истакла је Силвана Маринковић из Удружења отетих и убијених Срба на Косову и Метохији "Отета истина".
Како је додала, имена киднапера њеног супруга се знају, али нико није одговарао.
"Није нико ни саслушан. Сви који су долазили нама су давали велику наду, искористили су наше информације, али су све поверљиве информације, које дали КФОР-у или УНМИК-у, фотокопирали и дали истражној полицији у Приштини. Дали су информације заправо онима који су починили злочине и тако су додатно угрозили нашу безбедност. И даље о Горану чекам вести. Постоји велик број потенцијалних гробних места где могу бити сахрањени, чекамо да дође до ископавања", рекла је.
Сматра да за стране силе, табу тема остаје случај "Жута кућа".
"Ми као породице смо дошли до сазнања да је Албанија дозволила УНМИК-у и Еулексу ископавања на локацијама, где се сумња да су гробнице, али до сада УНМИК и Еулекс нису ништа урадили. Када би се то десило, оптужница би можда била проширена. Све време живим на Косову и Метохији и могу да кажем да су и КФОР и УНМИК помагали злочине после јуна 1999. године, када су дошли. Они су дошли као мировна мисија, а заправо су били помагачи. Говорили су нам да су дошли да заштите албанско становништво и никада нису презали од тога да кажу да су на њиховој страни", истакла је.
Током завршних речи, чуло се и да су Тачи и Весељи набављали оружје, да су припадници тзв. ОВК и физички учествовали у злочинима, да нема сумње да је "четворка" наређивала и кадрирала... Цитиране су речи заточеника да је "смрт боља опција", читани су описи мучења у којима су коришћени електрошкови, бејзбол палице, флаше, мотке, жице... Једном затворенику је уместо воде дат разређивач... Заступник жртава Сајмон Лоз је причао да 155 људи који су учествовали у процесу као жртве и данас имају трауме.
Чуло се такође да је било застрашивања сведока, да се не суди целој тзв. ОВК него појединцима. На реду је завршна реч одбране. Одбрана оптужених изнеће завршну реч 11, 12, 13. и 16. фебруара, а за 18. фебруар предвиђени су одговори страна у поступку и изјаве оптужених.
Лажи адвоката и сведока одбране смо већ чули - да су припадници тзв. ОВК били људи са манирима, да Тачи, Весељи, Краснићи и Сељими нису ни учествовали у злочинима, да се ништа нису питали... Управо све супротно пише у документима у којима су потписиване смртне пресуде, а што је и приказано током суђења.