Пре само шест месеци Милорад Додик био је под америчким санкцијама, оптужен за корупцију и за подстицање сепаратизма који, према Вашингтону, угрожава мир на Балкану. Данас је, пише "Фајненшел тајмс" (ФТ), слика потпуно другачија: лидер Републике Српске прошле недеље је боравио је у Белој кући, где се састао са Трамповом портпаролком Каролајн Левит и низом високих америчких званичника.
Дајући интервјуе страним медијима, у разговору за ФТ Додик је поручио да има висока очекивања од нове америчке администрације и да га охрабрује Трампова политика раскида са досадашњим интервенционизмом.
"Када он каже 'Америка на првом месту', то нас охрабрује да кажемо 'Република Српска на првом месту. Дошли смо да тражимо подршку да дефинишемо наш статус'", изјавио је Додик.
Трампова администрација је у октобру укинула санкције Додику и десетинама његових сарадника, након што је пристао да поштује одлуку суда БиХ о повлачењу са председничке функције РС. Тај потез је представљао радикалан заокрет у односу на вишедеценијску политику САД у региону. Међутим, из посете Вашингтону ФТ закључује да да Додик "не намерава да се повуче из политике нити да одустане од позива на сецесију".
"Говорећи преко преводиоца, Додик је Дејтонски мировни споразум описао као неодржив и оштро напао високог представника Кристијана Шмита, који надзире спровођење споразума, тврдећи да он нема легитимитет у Босни. Додик је настојао да босанске Србе прикаже као хришћане под претњом и тврдио да аранжман поделе власти између три главне етничке групе, православних Срба, католичких Хрвата и муслиманских Бошњака, значи да земљом управља 'муслиманска влада', пише "Фајненшел тајмс".
Делегација РС у Вашингтону је дистрибуирала брошуру под називом "Сукоб цивилизација у Босни и Херцеговини", што директно призива тезе Самјуела Хантингтона - да ће постхладноратовски сукоби бити вођени културним и верским поделама.
"Тврдње о прогону хришћана имају снажан одјек у Трамповом другом мандату, будући да је амерички председник одбрану хришћана широм света прогласио једним од приоритета. У децембру је америчка војска извела ударе на северозападу Нигерије, где је Трамп тврдио да је у току 'геноцид' над хришћанима", подсећа овај медиј.
Америчка сенаторка Џин Шахин, иначе позната по блиским везама са бошњачким лобистичким круговима у Вашингтону, оштро је осудила одлуку о скидању санкција.
"Господин Додик подрива интегритет Дејтонског споразума, што потпуно противречи образложењу администрације да га уклони са црне листе", рекла је она и затражила хитно враћање рестрикција.
Бивши амерички амбасадор у Сарајеву Мајкл Марфи, један од архитеката политике притисака на Републику Српску, оценио је да се Додик сада осећа "охрабреним".
"Он тумачи укидање санкција као потврду свог погледа на свет. То даје ветар у леђа етно-националистима широм региона", упозорио је Марфи.
Република Српска је током прошле године, тврде, потписала уговоре вредне стотине хиљада долара са лобистима блиским Трамповом окружењу, који су Додика представљали као неку верзију "Трампа Балкана" - политичара прогоњеног од "глобалистичке елите". Додик је за ФТ отворено рекао да он и Трамп имају "проблем са истим људима - глобалистичком либералном елитом која разара Европу".
Делегација РС боравила је у САД поводом Националног молитвеног доручка, где се Додик сусрео са министром одбране Питом Хегсетом, председником Конгреса Мајком Џонсоном и бившим саветником Мајклом Флином. Аналитичар Јасмин Мујановић оценио је да Додиков табор ову посету види као "велику промоцију уласка у међународну крајње десну коалицију МАГА покрета".
ФТ подсећа и да се посета догодила непосредно уочи понављања избора у РС. Аналитичар Аднан Ћеримагић закључује да Додик, упркос формалним ограничењима "и даље држи све конце власти". Према његовим речима, циљ је да се Запад примора на ново отварање Дејтона:
"Ако америчка администрација буде отворена за то, Додик ће од њих направити своје најбоље пријатеље. Путин и Мађарска то већ јесу".