Прошло је четири године од када је Друштво за српски језик поднело иницијативу Министарству просвете за увођење натпредметног статуса за српски језик у основним и средњим школама, али до данас нису добили никакав конкретан одговор.
Као подршка Иницијативи ишла је и петиција коју је потписало више од 3.000 професора и наставника српског језика. На челу просветног ресора тада је био Бранко Ружић, који је тада представницима Друштва за српски језик рекао да ће надлежни заводи (Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Завод за унапређење образовања и васпитања) дати процену, али се то није десило.
Проф. Славко Петаковић, председник Друштва за српски језик и књижевност каже да је натпредметни статус за српски језик једно од кључних питања за очување културног и националног идентитета.
"Иницијатива спорадично буди интересовање новинара, буди интересовање свих заинтересованих чинилаца у просвети, а једино је константа да не изазива никакво интересовање Министарства просвете. Министарство просвете реагује саопштењима у којима декларативно истиче значај српској језика и књижевности за национални идентитет, а када треба донети нека оперативна решења онда се то препушта разним институцијама са надом да ће читава иницијатива нестати у лавиринтима администрације и бирократије, што се и дешава", рекао је Петаковић за РТ Балкан.
Натпредметни статус би подразумевао да се повећа број часова српског језика у основним и средњим школама. Предложено је да се број часова у шестом, седмом и осмом разреду са четири повећа на пет часова, а да се у средњој школи уведе најмање још један час недељно. Новом броју часова морали би да се прилагоде садржаји и програми за српски језик.
Натпредметни статус би подразумевао да такмичења из тог предмета имају посебан статус, да им се даје предност приликом планирања, организације и одржавања такмичења.
Иначе, у основној школи, зависно од разреда, ученици имају четири до пет часова српског језика недељно. У средњој школи то је два до пет часова. Најмање часова српског језика имају уметничке школе - два часа, стручне три часа недељно, док је у гимназијама четири до пет часова недељно.
Осим наставника српског језика и наставници физичког васпитања тражили су посебан статус за свој предмет. Петаковић каже да се на тај начин обесмишљава читава акција.
"Ако ћемо натпредметни статус мора се водити рачуна који су национално идентитетски предмети. За разлику од физичке културе, српски језик је обавезан на завршном испиту у основној школи и на многим факултетима је на пријем испиту", навео је он.
Истиче да су на традиционалном Зимском семинару за наставнике и професоре српског језика и књижевности говорили о идеји да се скрате часови на пола сата у школама.
"То је потпуни промашај. Посебно са образложењем да је деци смањена пажња или смањена способност концентрације. Шта ћемо сутра ако неко процени да је деци смањена пажња на 15 минута, да ли ћемо часове скратити на 15 минута или да укинемо школу", пита Петаковић надлежне.
Упитан колико се данас води рачуна да се очува наставни кадар у школама, он је рекао да томе најбоље говори анкета коју је Друштво за српски језик спровело.
"Око 60 посто анкетираних је рекло да су спремни да напусте просвету за исту или већу плату. Када се узму у обзир и бројке уписаних студената на наставничке смерове- физика, српски језик, перспектива је прилично суморна. Свуда падају бројеви заинтересованих студената за те студије", навео је он.
То што све мање младих уписује наставничке смерове на факултетима кривац јесу и плате у просвети, али нису највећи.
"Проблем је што наставници нису задовољни својим статусом у друштву, не осећају се заштићено, уважено. Често студенти који уписују студије српског језика немају намеру да раде у школи, већ желе да буду новинари, да раде у маркетингу, великом компанијама", навео је Петаковић.
Иначе, ђаци у Србији имају најмање часова недељно матерњег језика у Европи - до пет часова. Најтежа ситуација у средњим стручним школама, где ученици имају недељно два или три часа српског језика и књижевности. Поређења ради, млађи основци у Француској имају 12, у Немачкој, Јапану и Шведској по девет часова недељно. У Русији матерњи језик има натпредметни статус, а деца имају девет часова недељно, плус књижевност.