Први потпредседник тзв. косовске владе за европске интеграције развој и дијалог у техничком мандату Бесник Бисљими изјавио је да предстоји "пет или шест веома важних недеља" у којима је, како је навео, потребно бити "конструктиван" како би се "покренуо процес интеграције" образовних и здравствених институција које и даље функционишу у систему Србије.
Он је у интервјуу за Радио телевизију Косово рекао да је тзв. министар за локалну самоуправу Ељберт Краснићи упутио позив свим градоначелницима општина са српском већином на састанак који ће бити одржан у петак, 13. фебруара, у 10 часова.
"Позив је послат прошле недеље. До данас имамо само једну потврду. Било би добро да градоначелници у овој фази покажу што већу одговорност, јер добробит њихових грађана у великој мери зависи од приступа који ће имати у наредним недељама", рекао је Бисљими а преноси КоССев.
Према његовим речима, управо градоначелници имају кључну улогу у овом процесу, будући да имају широка овлашћења у области образовања и здравства, као и предвиђене буџете за финансирање тих сектора. Додао је да градоначелници општина са српском већином имају чак и већа овлашћења него други, те да и Србија "може" финансијски да помаже те општине.
Бисљими је нагласио да проблем, како тврди, није у спровођењу закона, већ у самим институцијама које, према његовим речима, треба "легализовати и легитимизовати" у оквиру правног система тзв. Косова.
Говорећи о здравству, Бисљими је навео да је у току иницијатива за израду студије потреба целокупног здравственог система на "Косову", у сарадњи са међународним донаторима.
"Болница у Северној Митровици није у добром стању. Није добро да се пацијенти због мањих интервенција или потреба шаљу у болнице у Србији само зато што су услуге бесплатне. Постоји воља 'владе Косова' да унапреди здравствену заштиту и квалитет образовања у Северној Митровици", рекао је Бисљими.
У истом интервјуу, Бисљими се осврнуо и на бојазни дела српске заједнице да би Закон о странцима могао да буде искоришћен као механизам институционалног притиска.
"Закон даје права, не ограничава их. Ниједан странац не треба да се плаши овог закона. Особа која добије статус по овом закону биће институционално заштићена. Закон није селективан и неће циљати ниједну националност", поручио је Бисљими.
Питање здравства и школства реактуелизовало се последњих неколико година, нарочито током протекле године. Приштина поручује да је интеграција школства и здравства из већински српских средина неизбежна, спроводећи претходно акције у којима се преузимају објекти у којима су биле смештене десетине служби Републике Србије.
Са друге стране, из Београда и са српске стране стижу реакције и неслагање.
Што се међународних представника тиче, осим повремених оглашавања о противљењу једностраним акцијама Приштине, истиче се да је интеграција школства и здравства у "косовски систем" потребна, али да она мора да се спроведе уз сагласност и сарадњу са локалним Србима.
Универзитет и здравтсво је у међувремену додатно оптеретило најављено спровођење тзв. Закона о странцима и возилима, којим ће, уколико и када се буде у потпуности применили закони из 2017. године, административно отежати боравак студената, професорског и здравственог кадра уколико не буду били регистровани, односно лиценцирани у "косовски систем".