Србија и Балкан

И после Куртија – Курти: Шта је све забранио Србима и шта их чека у мандату "Курти 3"

Упад непознатих људи у Ректорат у Северној Митровици, два дана пред преузимање мандата, најава је шта Србе чека у наредним месецима – српска заједница на КиМ већ сада доведена је до руба опстанка
И после Куртија – Курти: Шта је све забранио Србима и шта их чека у мандату "Курти 3"© Photo by Erkin Keci/Anadolu

У синоћњем експозеу Аљбина Куртија, који је изабран за премијера назови државе коју не признаје више од половине света Срби на Косову и Метохији нису поменути ни један једини пут! Нити једним словом.

"Као и да не постоје на Косову и Метохији. Чак и да је било неких речи, да будемо јасни, биле би то празне речи. Ваша дела и све оно што сте радили против нашег народа говоре да желите да нас је сваког дана мање, али ми опстајемо јер смо своји на своме", рекао је посланик Српске листе Игор Симић после Куртијевог експозеа.

Куртијева одлука да представљајући план и програм владе "Курти 3" ни реченицу не посвети Србима и више је него занимљива имајући у виду да су у протекла два његова мандата, Срби и север били у центру пажње. Да је велику већину времена и одлука посветио управо Србима.

Током његовог другог мандата, север Косова и Метохије, четири општине северно од Ибра у којима је Срба више од 95 посто, окупиране су јаким полицијским снагама, похапшене су на десетине Срба и оптужени за наводне "ратне злочине", Србима је укинуто право да користе динаре, преоравана су и прекопавана, рушена њихова гробља, нападане светиње...

Већ у септембру 2021, пола године пошто је преузео власт, Аљбин Курти се жестоко устремио на српску заједницу посебно на северу Косова. МУП тзв. државе доноси одлуку о почетку примене реципроцитета на регистарске таблице, обавезу да се грб Србије на таблицама прекрије стикерима односно налепницама, обавезу да возила са српским таблицама, КМ, ПР, ПЗ, ГЛ, УР... морају добити привремен пробне таблице.

На административне прелазе Јариње и Брњак улазе РОСУ специјалци са оклопним возилима, појављују се дуге цеви, снајперисти, Срби одговарају барикадама  на Јарињу, Брњаку, у селу Зупче, у Лепосавићу, у Северној Митровици.

Исте јесени крећу финансијске контроле српских привредника, појачава се притисак на административним прелазима, задржавају камиони и шлепери са српском робом, притисак се наставља и током 2022. године. Крећу хапшења Срба због "ратних злочина, угрожавања уставног поретка, због барикада, због 1999. године...", најављује се преузимање електроенергетских објеката на северу.

Власти у Приштини доносе одлуку да се таблице са ознакама градова на Космету замене РКС таблицама које су, формално ознака тзв. косовске државности. Најављују се казне власницима возила са КМ или ПР таблицама од 150 евра, крећу претње одузимањем возила, српски полицајци у КПС добијају наређења да пишу казне Србима.

Све се завршава одлуком Срба да напусте косовске институције. Срби полицајци, њих око 500 скидају униформе и враћају их у станице, положаје напуштају Срби судије, тужиоци, градоначелници, одборници, Срби у другим косовским институцијама. Крајем 2022. на путевима севера КиМ, посебно у Рудару крај Звечана поново су постављене барикаде, које се после договара са Београдом уклањају 28. и 29. децембра те године. Срби процењују да ће их после уклањања барикада по Космету Куртијева полиција "ловити као зечеве" што се касније и остварује.

Јануара 2023. године преко моста у Бошњачкој махали улази дуга колона косовских специјалаца који се распоређују по висовима око Северне Митровице, на раскрсницама око центра града, град са српском већином стављају у гвоздени обруч. Специјалци се распоређују и по путевима широм севера, почиње операција која ће се полако али сигурно претворити у окупацију четири општине са српском већином.

Априла 2023. власт у Приштини организује локалне изборе на северу КиМ које Срби бојкотују, српске општине преузимају градоначелници и одборници Албанци са по једва стотину или пар стотина гласова. Крајем маја на северу Космета избија велика криза, полиција уводи градоначелнике Албанце у општине, избијају сукоби на улицама, резултат јесте да је и локална самоуправа на северу у рукама Албанаца. Постављају се пунктови на путевима, креће нови талас привођења Срба...

Тихи егзодус Срба се убрзава.

Фебруара 2024. после забране српских банака на Космету креће операција забране динара. Радници и пензионери са Косова и Метохије по своје плате и пензије морају у Рашку, Куршумлију, Врање, и друге градове у централној Србији, живот постаје све тежи.

На административним прелазима су свакодневне гужве и редови, појачане контроле, Србима да би отишли до Рашке и подигли пензију или плату, потребан је цео дан. Одлуку о забрани динара прати и одлука о забрани увоза српске робе на КиМ.

Притисак је појачава, током 2024. на удару су поште, филијале ПИО фонда, општинске управе, настављају се претреси кућа, хапшења, појављују се нове оптужнице против Срба.

Све ово прати отимање земље Србима на северу Ким, градња војно-полицијских база на земљи Срба староседелаца, процеси експропријације спроводе се ретроактивно. Пункт на Бистричком мосту постаје по злу чувен, ту се свакодневно заустављају, претресају, малтретирају Срби, бележи се  више случајева у којима косовски специјалци на том пункту пуцају на Србе.

Завршава се процес преузимања, односно укидања српских институција. По Северној Митровици, Зубином Потоку, Лепосавићу креће процес отимања локала, станова Србима, већи број локала у центру Северне Митровице, преузимају Албанци, велики број Албанаца са југа појављује се на шеталишту у Митровици, тамо провоцирају Србе, на удару су посебно жене.

По општинама, посебно у Северној Митровици креће масован процес пренамене парцела који омогућава Албанцима да на њивама граде куће, крећу програми изградње и обнове кућа за Албанце у српским срединама док је изградња насеља за Србе повратнике крај Звечана обустављена и забрањена.

И овај краћи, мање детаљан преглед показује са чим су се све Срби суочили током другог Куртијевог мандата. Резултат је нови егзодус Срба са Космета, посебно из општина на северу, Београд излази са званичном проценом да се за четири године Куртијевог мандата са Косова и Метохије иселило 20 посто Срба.

Сам Курти у интервјуу за сарајевску ТВ Хајат крајем децембра 2024. рекао је да Срби чине само "4 посто становништва на Косову" а не "40 посто како Србија тврди". Курти је тада рекао да је "у Србији више Албанаца, од Суботице до Прешева, него Срба на Косову". Пошто су званичне процене у том тренутку биле да је на Космету око 1,6 милиона становника, по Куртијевој оцени на КиМ крајем 2024. године није било више од 60.000 Срба.

За претпоставити је да је одлука Куртија да у експозеу за трећи мандат Србе не помене ни у једној реченици последица управо његове процене да је на Космету "Срба мање од 4 посто", и да они, за њега, више не представљају никакав фактор.

А упад непознатих људи у зграду Ректората Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и захтев да се Факултет техничких наука у том граду исели из зграде у року од 30 дана, одлична је најава онога шта Србе чека у трећем Куртијевом мандату.

За нешто више од месец дана почиње и примена закона о странцима који је у српској заједници на Космету оцењен као завршни ударац Србима и јужно и северно од Ибра. По том закону сви који немају косовска документа, а процена је да више од 10.000 Срба који живе на КиМ немају косовске личне карте, мораће да се у року од 72 сата пријаве полицији а затим да аплицирају за боравишне дозволе чије ће издавање у доброј мери зависити и од добре воље Албанаца, чиновника по канцеларијама косовском МУП-а. За оне који не добију боравишне дозволе следи прогон у централну Србију.

У академској заједници стање је још теже. Обавеза пријављивања односи се и на студенте и професоре који су из централне Србије и са Космета, а немају косовске папире. Процена ректора УПКМ Небојше Арсића јесте да од 1.100 запослених на том универзитету 500 немају косовска документа, а да од 7-8.000 студената њих 2.000 немају косовске личне карте и да ће се наћи на удару новог закона.

Сем овог, очекују се и нови удари на универзитет по основу власништва над зградама, парцелама на којима су зграде, па се очекују и нови захтеви за исељење појединих факултета.

Толико од Куртија за почетак. Шта ће за четири године новог мандата још спремити за Србе остаје да се види. Једино што је сигурно јесте да српску заједницу на Косову и Метохији под Куртијем не очекује ама баш ништа добро. Само нове невоље, нови притисци, хапшења, претресања, малтретирања, оптужнице и наставак тихог егзодуса.

image
Live