Непуних годину дана после оснивања тројног пакта Хрватске, Албаније и тзв. Косова, војна сарадња две државе и окупиране територије отете од Србије већ је стигла до организовања заједничких војних вежби!
У октобру прошле године већ је организована заједничка војна вежба специјалних снага Албаније, Хрватске и тзв. Косова, али уз учешће специјалаца Сједињених Држава. Тројни пакт сада иде корак даље и планира прву заједничку војну вежбу коју ће, како је најављено после састанка у Тирани, спровести до краја ове године.
После састанка у главном граду Албаније министар одбране те земље Пири Венгу изјавио је да је направљен важан корак у спровођењу трилатералног споразума истичући да ће фокус будуће сарадње у оквиру овог пакта бити "јачање војне координације, подизање оперативне спремности оружаних снага, уз посебан нагласак на развој заједничких вежби и обуку ради суочавања са безбедносним изазовима и хибридним претњама".
"У 2026. биће одржана прва трилатерална вежба у складу са Стратешким концептом НАТО и евроатлантским циљевима", рекао је Венгу.
Састанку у Албанији претходио је низ сусрета представника Загреба, Тиране и Приштине на различитим нивоима. Србија је те састанке оценила као "фактор притиска и безбедносни изазов за Србију и српски народ на Косову, као претња миру и стабилности у региону".
Стиче се утисак да тројни пакт убрзава своје активности, да су и Загреб и Тирана и Приштина у стању велике журбе. Шта у том смислу може очекивати Србија?
Први оквирни споразум Загреба, Тиране и Приштине из марта прошле године био је такав да је пружио огромне могућности за напредак у свим подручјима војне сарадње засноване на политичким одлукама, каже за РТ Балкан генерал у пензији Митар Ковач.
"Мислим да ће тренд убрзања сарадње бити настављен, нема никакве реакције из НАТО-а, боље речено све се то и одвија под окриљем НАТО-а и неких од водећих земаља Западне Европе, рекао бих пре свега Велике Британије и Немачке. По њиховим проценама на Балкану је потребна нека организована сила, у овом случају савез две државе и окупиране територије која може парирати српском фактору или српским националним интересима на Балкану, зато је овај пакт и основан", наводи Ковач.
Наш саговорник подсећа да су већ организоване и одржане војне вежбе специјалних снага Албаније и тзв. Косова, да се између Тиране и Приштине већ размишља о оснивању заједничких војних јединица.
"Мислим да се у формирању једне заједничке јединице на нивоу бригаде већ доста одмакло. Албанска војска чак размишља о преузимању неких заједничких функција на Косову, попут преузимања контроле ваздушног простора, осматрања, јављања, цивилне одбране ове од Србије отете територије. План је да се постепено, под плаштом тог савеза интегришу безбедносне и одбрамбене функције на простору лажне државе са Албанијом. То је по њиховом прва фаза настанка 'велике Албаније' а кад се заврши интеграција и то овери од стране НАТО кроз пријем лажне државе у тај пакт, они би наставили даље ширење тог плана на територију Северне Македоније а затим и према Црној Гори", каже генерал Ковач.
Хрватска у свему томе, наставља Ковач, има и неке унутрашње разлоге, осећа се мање моћном, зато и уводи војни рок. Хрватска процењује да Италија, Мађарска, Србија, имају територијалне претензије посебно према приморју и деловима територија које су историјски баштиниле те државе, па јој је са те стране потребна нека врста оваквог савеза, војног пакта.
Зашто се тројном пакту баш у овом тренутку оволико жури па су убрзали војну сарадњу, спремају заједничке вежбе, мало-мало па се организују оперативни састанци?
"Ово време јесте такво да свако треба да жури у функцији заштите својих националних интереса. Нема баш пуно времена за чекање и то је и њихова процена. Ни у Европи и европском крилу НАТО нису баш сигурни у ком се правцу развијају догађаји, да ли ће се десити отворени конфликт са Русијом, па да макар имају неку 'сигурност' на овом простору", каже генерал Ковач.
Што се тиче Србије, по мишљењу саговорника, добро је што извршна власт у политичком смислу говори о томе на начин да тај војни савез угрожава Србију, да је то претња, да он има отворени антисрпски карактер, да ће се од УН, КФОР-а, па и НАТО-а тражити да се томе стане на крај.
"Једноставније речено, мислим да Србија после Мађарске има шансе да свој савез прошири на Италију, Румунију, Грчку, или да од те три земље бира једну, и да на тај начин парира оваквом непријатељском деловању пре свега Хрватске и Албаније", каже Ковач.
По процени генерала, вежбе попут ове коју најављује тројни пакт обично нису масовне, поготову када су прве, одвијају се ангажовањем најобученијих снага, за талачке ситуације, за борбу против тероризма, оружане побуне, за помоћ угроженој земљи у смислу њеног суверенитета, националне територије.
"Негде у томе они виде најрањивији простор за деловање тог пакта, да лажна творевина, лажна држава може бити угрожена од стране Србије, интервенцијом српске војске и њених безбедносних снага и да у томе нађу оправдање за своје мешање и постојање. Иначе разлога за интервенцију Србије било је доста, доста повода које нисмо искористили", закључује генерал Ковач.