Хрвати на КиМ: Од хеликоптера на Јарињу до војне вежбе са Албанцима у Хрватској

Када су 26. јула 2011. године ујутру, снаге КФОР-а, које би по резолуцији СБ УН 1244 требало да буду неутралне, из Приштине на Јариње пребациле специјалце РОСУ и албанске царинике, како би успоставили контролу на административном прелазу, за тај задатак искоришћена су два хеликоптера оружаних снага Републике Хрватске.

Хеликоптери су тада полетели из околине Приштине, слетели на Јариње, из њих су изашли до зуба наоружани албански полицајци као и царници, а западни медији јавили су да је са земље, на хеликоптере отворена ватра из пешадијског наоружања.

Слетање хрватских хеликоптера на Јарињу тада је изазвало вишемесечну кризу, Срби су подигли барикаде широм севера, прелази Јариње и Брњак били су блокирани и од стране међународних снага. Једина веза КиМ и централне Србије на северу били су шумски путеви преко Тресаве, Рогозне и Копаоника.

Четрнаест година касније, савез између Приштине и Загреба у који је укључена и Тирана озваничен је тројним пактом чија је мета осим Срба на Космету и Република Србија.

Сарадња две земље и окупиране територије отете од Србије добија ових дана и конкретне обрисе. Осим заједничке куповине и производње оружја, у плану су и "војне вежбе три војске", а прва би, како је најавио министар одбране тзв. Косова Ејуп Маћедонци требало да буде одржана током ове године у Хрватској.

Тројица министара учестали су последњих дана састанке, састали су се 11. фебруара у Скадру у Албанији, а пре који дан и у Минхену.

Додик о тројном пакту Хрватске, Албаније и тзв. Косова: Да ли је намењен да угрози Србе?

"Између осталог, разговарали смо и о могућностима за заједничко улагање у копроизводњу у области одбране, тако да три земље заједно сарађују на успостављању одбрамбене индустрије као заједничко добро за три земље. Идеја је да се размотре могућности за сарадњу у копроизводњи у многим областима, али углавном војне опреме, муниције, али и возила и других система наоружања", рекао је Маћедонци.

Хрватски министар одбране Иван Анушић написао је после ових састанака да је да у Декларацији о сарадњи у области одбране и безбедности Хрватске, Албаније и Kосова од 18. марта 2025. "нема апсолутно ничег спорног".

У објави приштинског Министарства одбране наводи се да је трилатерални састанак одржан као наставак стратешког партнерства и заједничке визије за јачање безбедности у региону.

Претходно је председник Србије Александар Вучић, који је учествовао на конференцији у Минхену, изјавио да је војни савез Приштине, Тиране и Загреба највећа претња Србији, наводећи да још ни од кога није добио одговор зашто је тај савез формиран, уз констатацију да се то није могло догодити без зеленог светла неке велике силе.

Тројни пакт Хрватске, Албаније и тзв. Косова има јасан циљ – претензије на територију Србије

После састанка у Скадру, колегијум начелника Генералштаба Војске Србије закључио је да то представља озбиљан безбедносни изазов који је јасно усмерен против Србије и који пред српски армију намеће потребу да настави са убрзаним јачањем способности за одбрану земље и остане снажан фактор одвраћања.

Иначе, тзв. Косово и Република Хрватска потписали су још 2012. године, на нивоу министара одбране, Меморандум о сарадњи као основу за обуку официра и пилота, медицинску обуку као и за припреме за учешће у међународним мисијама.

Три године касније потписан је билатерални план одбрамбене сарадње чији је резултат нови хрватски позив тзв. косовским кадетима на студијске програме у војним школама у Хрватској, а овим споразумом потврђена је и политичка и стратешка подршка сарадњи.

Пре две године потписан је нови технички споразум који учвршћује обуку кадета са тзв. Косова по хрватским програмима и којим је потврђено да је укупно 70 кадета обучено у Хрватској.

Осим овог, Хрватска од 2009. године учествује у мисији КФОР-а на тзв. Косову и од тада је у више ротација у овој операцији учествовало више хиљада хрватских војника.

Наш избор

И после Ердогана Ердоган: Шта је син председника Турске радио на Космету и у БиХ

Хрватска директно обучава јединице тзв. косовских безбедносних снага на терену што укључује обуку тзв. косовских специјалаца, тимова за уклањање експлозива, урбаних борбених тимова. Мање тзв. косовске пешадијске јединице Хрвати обучавају за патролирање, заседне радње, контролу маса.

Августа прошле године објављено је да Хрватска, Албанија и тзв. Косово планирају заједничку куповину оружја и војне опреме од САД и да ће на тај начин, заједничком поруџбином већих количина постићи ниже цене и краће рокове испоруке.

Децембра 2025, потврђена је иницијатива у оквиру трилатералне сарадње за заједничку производњу оклопног возила "shota", где ће свака од три стране бити укључена у технички и индустријски развој.

Хрватска је признала једнострано проглашену независност тзв. Косова 19. марта 2008. године, два дана по одлуци Приштине о проглашењу независности, а убрзо су успостављене и амбасаде у Загребу и Приштини. Хрватски премијер Андреј Пленковић до сада је више пута поновио да је "Косово независна и суверена држава коју је Хрватска признала", критикујући покушаје да се "статус Косова третира као 'анексија'".

Из Загреба је више пута потврђено да "Косово може да рачуна на подршку Хрватске за међународно признање и евроатлантске перспективе“ као и да очекује да све чланице ЕУ признају независност Косова". 

Пре девет дана, припадници првог механизованог батаљона "тигрови" Хрватске војске, завршили су другу фазу припрема пред упућивање у састав КФОР-а на тзв. Косову где би у мају требало да преузму задатке од припадника 44. хрватског контигента на делу територије Србије који је окупиран 1999. године.