Србија и Балкан
Помен страдалима у Ливадицама: Њихову правду не очекујемо, али Божија је увек ту (ВИДЕО)
Активирањем нагазне мине на магистралном путу Ниш–Приштина, у пратњи међународних снага Кфора, дигнут је у ваздух први аутобус из конвоја у којем су се налазили расељени Срби који су путовали у Грачаницу на задушнице
У цркви Свете Петке и на гробу страдале Мирјане Драговић у Лапљем Селу служен је парастос за 12 Срба убијених у терористичком нападу на аутобус "Ниш експреса" пре 25 година у Ливадицама.
Парастосу у цркви Свете Петке који је служио отац Бојан Кристић присуствовале су породице убијених, пријатељи и локални званичници.
Сестра убијене Мирјане, Јелена Стојановић, наводи да се сада, 25 година након злочина, први пут буди са страхом да ће Срба на КиМ бити све мање, а притисци на њих све већи, истичући да се све мање српском народу оставља простора за живот на Косову и Метохији, преноси "Косово онлајн".
"Временом не остајем без речи, али некако све што се каже сувишно је. Не живимо ми у некој илузији, ни као породица, чини ми се, ни као Срби са Косова и Метохије, да ће нешто овде да се промени. Не верујем ни у њихову савест, нити у то да ће нека одговорност да ступи па да ће они за све наше жртве да нађу кривце или да донесу правду, али смо свих ових година 25 година живели са надом да ће овде увек бити људи који ће моћи да их помену, који ће моћи да упале свећу за њихову душу, да ће у овој цркви Свете Петке да се држи помен, јер нам је то једино што нам је очигледно остало. Верујемо ми у божанску, али не у њихову правду", рекла је Стојановић, додајући да је плаши чињеница да неће бити никога да упали свећу страдалима и одржи помен.
"Њихову правду не очекујем, али Божија је увек ту", додала је она.
Гордана Ђорић која је преживела напад у Ливадицама, кроз сузе говори, да се осећа исто као и 2001. године.
"Мислила сам да ће време учинити да се неке ствари забораве, да избледе, али нажалост, ево после 25 година, довољно је само да затворим очи, јасне су ми слике тих догађаја и тог дана. Можда би било лакше да сам тако повређена била у несвести, да не видим све оно зло које сам видела тог дана, али нажалост, била сам свесна и видела сам сву трагедију и не могу да разумем да је неко био толико велико зло да постави тај експлозив, да убије 12 недужних наших људи. Кажем, слике су јако присутне и јако ми је тешко да причам о томе колико год да време може да прође, али је тешко", рекла је Ђорић.
Посебно је тешко, истиче она, што нико није одговарао за злочин у Ливадицама.
Председник Културно-просветне заједнице Косова и Метохије, књижевник Ратко Поповић, истакао је да је 16. фебруара пре 25 година настао мук на КиМ.
"Један тешки мук, једно безнађе и тада се десио тај терористички акт над људима који су пошли да одају почаст и част својима, да оду на својим гробљима, да својим мртвима одају почаст и да се врате својим домовима, са својима, на неки начин, да поделе сав усуд и несрећу која прати овај српски род овде", рекао је Поповић.
Он подсећа да се на помену сваке године тражи правда за пострадале.
На гробу убијене Мирјане Драговић венце су положили председник Општине Грачаница Новак Живић и председник ПО Града Приштине Дејан Миладиновић са сарадницима.
Приликом напада на аутобус 16. фебруара 2001. године убијено је 12, а рањено још 43 Срба, који су кренули на задушнице у Грачаницу аутобусима и у пратњи Кфора.
За напад у Ливадицама нико није правоснажно осуђен. Једини осумњичени Фљорим Ејупи ослобођен је оптужби од стране Врховног суда иако је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година затвора.
Еулекс је истрагу о Ливадицама званично затворио 2013. године.
Српска листа: Нећемо одустати од захтева за правдом
Српска листа је овим поводом саопштила да неће одустати од захтева за правдом, описавши тај догађај као један од најтежих и најмонструознијих злочина над српским народом на КиМ.
"Тог дана је, активирањем нагазне мине на магистралном путу Ниш–Приштина, у пратњи међународних снага Кфора, дигнут у ваздух први аутобус из конвоја у којем су се налазили расељени Срби који су путовали у Грачаницу на задушнице. У овом стравичном нападу живот је изгубило 12 недужних људи, док су 43 особе повређене. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић", наводи се у саопштењу.
Додаје се да су, поред породице Цокић – Његоша, Снежане и малог Данила, настрадали и Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Ненад Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.
"Ова имена су трајна опомена и сведочанство страдања српског народа, али и симбол некажњивости злочина над Србима. Нажалост, и ова годишњица, као и многе претходне, пролази без јасних и гласних изјава међународних представника, без осуде злочина и без позива да се одговорни пронађу и казне. И после више од две деценије, породице жртава и читав српски народ чекају правду, док починиоци и налогодавци овог терористичког акта нису адекватно кажњени", наводи Српска листа.
Српска листа је даље саопштила да без истине и правде нема ни помирења, нити трајног мира, захтевајући акцију међународне заједнице.
"Захтевамо од међународне заједнице да преузме одговорност, обнови истраге и учини све да се овај, као и бројни други злочини над Србима на Косову и Метохији, расветле до краја. У име свих жртава и њихових породица, нећемо одустати од захтева за правдом. Заборав није и неће бити опција", наводи се у саопштењу.
Канцеларија за Косово и Метохију изразила је огорчење што ни после 25 година нико није одговарао због овог незапамћеног злочина и истиче да су Срби у АП КиМ и данас често жртве насиља.
"И данас смо ужаснути због подмукле и свирепе природе тог злочина и чињенице да четврт века нико због њега није одговарао. Злочин се догодио пред очима међународног цивилног и војног присуства на КиМ, а неспособност тадашњих истражних и правосудних органа да расветле тај безумни акт насиља и приведу правди организаторе и починиоце разумљиво изазива и неверицу и револт", наводи се у саопштењу Канцеларије за КиМ.
Канцеларија за Косово и Метохију истиче да ће наставити да указује на сва српска страдања, на неразјашњене злочине, на етнички мотивисане инциденте и да истрајно захтева епилог свих ових случајева како би правда била задовољена, у нади да ће у времену пред нама злочинци наићи на адекватне санкције, а породице страдалих на дуго очекивану правду.
Live
