Србија и Балкан
РТ Балкан истражује: Да ли чет-ботови могу да замене наставнике
О интеграцији вештачке интелигенције у наш образовни систем за "Јутро на РТ" говорила је стратег и промпт инжењер АИ Милена Шовић, родом из Ниша, а која ради у Чикагу
Многе школе у Србији немају довољно наставног кадра. Посебна је мука са наставницима математике, физике, хемије, али и српског и немачког језика. То није проблем само у Србији, већ у целом свету. Појединци у развоју вештачке интелигенције виде решење за тај вишегодишњи проблем. Међутим, инжењер АИ Милена Шовић каже да наставнике не може да замени вештачка интелигенција, јер образовање није само процес преношења информација, већ је више од тога.
Вештачка интелигенције може да помогне у припреми наставника за час, може да помогне ученицима при учењу, али никада неће моћи да замени учитеља или наставника.
Руски председник Владимир Путин пре неколико година рекао да ће глобална доминација бити у рукама оних који контролишу технологију вештачке интелигенције.
Председник САД Доналд Трамп је потписао извршну наредбу која би требало да упозна Американце са вештачком интелигенцијом од млађег узраста.
О интеграцији вештачке интелигенције у наш образовни систем за"Јутро на РТ" говорила је стратег и промпт инжењер АИ Милена Шовић, родом из Ниша, а која ради у Чикагу.
Она је створила два чет-бота, један је посвећен Браниславу Нушићу, други Николи Тесли.
Говорећи о сарадњи са Министарством просвете Републике Србије, навела је да сарадња није остварена, али да јесте са појединим школама и професорама.
"Што се тиче рада са школама и наставницима, искуства су изузетно позитивна. Наставници и професори у Србији су показали завидно знање о вештачкој интелгенцији". навела је Шовић.
Истакла је да су наши професори и наставници квалитетни и образовани и да могу да стану раме уз раме са најбољим наставницима у свету.
"Нагласила бих да то нису једина два чет-бота која сам креирала и који су коришћени у школама широм Србије, додајући да је развила и чет-бот који је намењен ученицима нижих разреда основне школе и који је коришћен у настави Грађанског васпитања", казала је Шовић.
Објаснила је да најмлађи могу да користе дигиталне алате без икаквих проблема и додала да Србија мора да следи пример Индије и осталих земаља, да мора да развија своје алате, а не туђе.
Рекла је да је коришћење оваквих система бескорисно, ако се не користе на прави начин и да је у томе кључне улога наставника.
Објаснила је да наставник често добије само статистику, а не праву дијагностику знања, те платформе за учење нису често усклађене са планом и програмом, платформе су развијене индивидуално од стране одређених компанија.
Објаснила је да се тренутно државе у САД такмиче у којој ће се изградити дата центри. Једно су најаве, како је рекла, а друго су стварни резултати.
На питање да ли забрињава чињеница да тиме управљају малобројни олигарски без контроле, истакла је да је то брине и да је то средство које може да утиче на проток информација и обликовање јавног мњења.
Указала је на то да алгоритми не настају сами од себе, неко их дизајнира, бира податке и додаје да постоји проблем губитка идентитета и да ми као мала земља морамо да будемо свесни, јер је већина тих алата на енглеском језику, као и да је ћирилица угрожена преко сваке мере.
"Важно је да се не ослањамо на туђе моделе", казала је Шовић, додајући да треба да извучемо поуку и да градимо сопствене системе, а подсећајући на Кину и Русију.
Нагласила је да Србија има довољно стручњака, наставника, људи из техноилошког сектора који би могли да уведу вештачку интелигенцију у наставу, али подршка је потребна, тренутно се вештачка интелигенција у српском образовању уводи ентузијазму појединих наставника и директора.
Live
