
Тешка позиција Београда, још тежа Срба на КиМ: Има ли спаса од Куртијевих закона и ћутања Запада
Србија је благовремено упозоравала да ће једнострано проглашење независности тзв. Косова означити опасан преседан, који ће трајно пореметити међународне односе.
Док су Срби у јужној српској покрајини туговали и стрепели шта доноси сутра, током целог јучерашњег дана Албанци су прослављали годишњицу једностраног проглашења независности које се догодило 17. фебруара 2008. године.

С тим у вези ваља поменути да "закон о странцима" које протежирају привремене приштинске институције са циљем потпуног институционалног брисања Срба са КИМ. У току је завршна фаза овог поступка.
Овај сет "закона" је још једна од мера приштинских власти да се отежа живот Србима у покрајини. Приштински "закон" о страним држављанима, чија примена треба да почне 15. марта, изазива страх и стрепњу за Србе на КиМ.
Интеграција образовног и здравственог система у систем тзв. Косова, почео је насилним упадом у Ректорат Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и захтевом да се Факултет техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици исели у року од 30 дана или потпише уговор са приштинским универзитетом тзв. Косова.
Председник скупштинског одбора за Одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун за"Јутро на РТ" оценио је да не види вољу код водећих западних земаља да изврше довољно снажан притисак на Приштину да одустане од тога и да је тешко поверовати да "закон" неће почети да се примењује.
"Последица ће бити оно што је Куртијев циљ – да не буде Срба на КиМ. Када читате анализе разних стручњака, посебно у САД, слажу се да, ако буде мање од 50.000 Срба на КиМ, 'српски проблем' и 'српско питање' неће постојати. Куртију је преостало здравство и образовање, а његов најважнији циљ је да стационира припаднике тзв. КБС на север и изађе на административну линију", нагласио је Дрецун.
На питање да ли постоје опције и начини да заштитимо имовину и Србе, Дрецун је рекао да је то тешко и да држава не може да се обрати Арбитражном суду јер би то значило признавање тзв. Косова.
Настојаће максимално да одузму имовину Србима, упозорава наш саговорник.
Навео је да ће Приштина тражити правне могућности да потпуно интегрише српски универзитет и да Београд нема никакву контролу над тим, а да Приштина одлучује ко ће бити предавач и писати програме.
Поставља се питање шта да раде студенти, посебно из централне Србије.
Нама стоји на располагању међународни механизам који се одвија путем дијалога кога нема и путем Заједнице српских општина које нема, каже Дрецун.
Истакао је да не чујемо оштре поруке из ЕУ, САД, чак и ако би се постигло нешто од западног притиска, то би било само ублажавање и пролонгирање.
Казао је да ће Србија наставити да помаже српском народу на КиМ, али немамо ефективну власт на КиМ.
Упитан о оглашавању бившег потпарола НАТО Џејмија Шеја, који је рекао да да би нова влада тзв. Косова требало да пружи српској заједници одређени степен локалне самоуправе у оквиру "устава" и да престане да је третира као "пету колону" казао је да је то прича о мултиетничности тзв. Косова и да све што он каже је пропагандна прича, као и да је Шеј албански лобиста.
"Када правите савез, ви повећавате сопствене војне капацитете, јер ако вам затреба, можете да користите део капацитета савеза", рекао је Дрецун, додајући да га највише забрињава најава војне вежбе, јер ће се ту уигравати сценарио сукоба са нашим снагама.
Казао је да преставља опасност по опстанак српског народ, али и за Србију и да дође до сукоба НАТО, односно ЕУ, са Руском Федерацијом могли бисмо да очекујемо да се пренесу неке дестабилизујуће активности на југ централне Србије и рашко-полимске области, посебно ако би се дозволило припадницима тзв. КВС да стало буду присутни на северу КиМ и уз административну линију.
Навео је да морамо да спремимо Војску Србије за одвраћање од агресора и оценио је да се озбиљно размишља и планира да када први регрути дођу у касарне да понесу позитиван утисак.
Објаснио да ће се људи обучити за функцију стрелца, али ће после бити позивани, једном или два пута годишње, на специјалистичку обуку.






