Вучић немачким медијима: Чланство у ЕУ без вета нам је прихватљиво

Председник Србије Александар Вучић сматра прихватљивим такозвано условно чланство у Европској унији, без права вета, јавља немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ).

Уколико ЕУ понуди "другоразредно" чланство нпр. Албанији или Србији, тамошње власти би биле спремне за то, наводи ФАЗ-ов дописник Михаел Мартенс.

"За Србију је чланство у ЕУ без вета прихватљиво. Најважнији аспект за нас је јединствено тржиште и слободно кретање робе, људи и капитала. То су основне вредности које желимо да постигнемо кроз чланство у ЕУ", преноси Мартенс Вучићеве речи.

Спремност да уђе у ЕУ као другоразредна чланица већ је изразила Албанија, додаје Мартенс. Премијер Еди Рама је то понудио још у новембру, након разговора са италијанском премијерком Ђорђом Мелони.

"Уведите нас у Европу и спреман сам да потпишем споразум који јасно каже да не желимо право вета", рекао је Рама у јануару. Ово би уверило постојеће чланице ЕУ да "нека луда особа са Балкана не може да се придружи клубу са правом вета, а затим да почне да намеће своју вољу другима", додао је.

Објављен извештај: Шта делегација Европског парламента каже о посети Србији

Идеја о пријему чланица другог реда постаје све популарнија у Бриселу али и Берлину, где се право вета сматра сметњом "ефикасности" ЕУ, како на унутрашњем тако и на спољнополитичком плану. 

Немачко Министарство спољних послова сматра да Члан 4 Уговора о ЕУ гарантује једнакост свих држава чланица. То исто сматра Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос, која је за ФАЗ рекла да "Уговори ЕУ не предвиђају чланство другог реда".

У Бундестагу, међутим, кажу да би то могло да се заобиђе уврштавањем изузетака у појединачне уговоре о приступању, наводи Мартенс.

"Одустајање од права вета може бити компромис за убрзање приступања", рекао је за ФАЗ Адис Ахметовић, портпарол СПД за спољну политику у Бундестагу. СПД је странка бившег канцелара Олафа Шолца и садашњи млађи партнер у владајућој коалицији Фридриха Мерца.

Званично, Србија чека да ЕУ отвори Кластер 3 (од укупно осам) преговарачке платформе за приступање, који обухвата поглавља о медијима, пореској политици, социјалној политици, предузетништву, образовању и култури.