Билчик: У Европи се питају да ли Србија уопште жели у ЕУ

Динамику процеса придруживања Србије Европској унији дефинисаће, пре свега, нормализација односа Београда и Приштине, као и усклађивање са спољном политиком ЕУ у погледу санкција и усвајања других докумената, рекао је известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик.

"Напредак у дискусији Београда и Пришитине знатно би унапредило положај Србије како у Европском парламенту, тако и у другим евроинституцијама", рекао је европарламентарац за РТВ.

Билчик је рекао да је Србија донела нимало лаку одлуку да приступи ЕУ, а сада мора да донесе још много других важних одлука, пре свега да нормализује односе са Приштином, јер без тога ће, како је навео, ''напредак према Европској унији бити спор или неће ићи".

За Билчика нормализација односа са Приштином представља оно што чини велику позитивну разлику у животима људи.

"Пре пет-шест година код њих је постојао неки смисао живота, док се сада боје да изађу из куће, поготово на северу Косова, што се може решити само договором Београда и Приштине, након чега би ти људи могли слободно да путују, да иду у школе, код лекара и све друго", каже известилац.

Он је сматра да је део проблема и премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, који нормалиазацију види као обезбеђење да пет преосталих земља ЕУ призна тзв. Косово.

"Ми из Словачке смо још 2007. године рекли да желимо да видимо дијалог и договор између Београда и Приштине, па ћемо тек након тога поново да проценимо наш став", казао је Билчик.

Истакао је да су ипак и Словачка и друге земље, које нису признале тзв. Косово, сагласне око потребе за дијалогом.

"Дијалог је пут ка прогресу, па морамо причати и о Заједници српских општина и везати се за све договоре и одлуке и из прошлости, а одређене ствари треба да добије Србија, одређене Косово, али најбитније је да постоји воља за компромисом како би сви људи тамо, па и Срби, имали европску будућност", рекао је Билчик.

Он је нагласио да је једнако важно и то како се одвијају реформски процеси у земљи, пре свега у погледу владавине права и медијских слобода.

Европски известилац, који ових дана борави у Србији како би посредовао у обнављању међупартијског дијалога започетог још 2019, похвалио је разговоре којима су присуствовали председник Народне скупштине Владимир Орлић и представници свих странака, изузев две десничарске.

Нови притисак Европске уније: Србија као Иран!?

"Разматрали смо наредне кораке и сложили смо се да се вратимо у мају или јуну и наставимо оно што сада зовемо парламентарни дијалог, с циљем да се побољша квалитет рада парламента и с тим у вези мишљење јавног мњења", рекео је Билчик.

Поводом спекулација да су могући превремени избори на више нивоа, он је навео да је све то у домену гласина, као и да се јесенас много више причало о томе.

"Желим да се осврнем на писање неких таблоида о томе како сам дошао да проповедам шта да се ради у парламенту, јер управо је супротно, зато што долазимо овде да слушамо и на основу потенцијалних ситуација и расправа, да можемо заједно да одлучимо како да унапредимо улогу парламента", рекао је БИлчик.

Он је изнео забринутост због пада броја људи који подржавају чланство Србије у ЕУ, у контексту презентације француско-немачког предлога за наставак дијалога Београда и Приштине, као и недавно усвојене Резолуције Европског парламента о спољној и безбедносној политици.

Формиран штаб за очување KиМ: "Не ултиматуму, не капитулацији"

"Жалосно је што су у тој резулуцији, коју је направио (Дејвид) Мекалистер када је пре мене био известиалац, постојали амандмани од различитих земаља, што нисам подржао, али је то добило већину гласова парламнетараца", нагласио је Билчик.

Он додаје да би много значило када би ЕУ ''била третирана реално у српским медијима'', и да пре свега треба стати на пут медијским наводима ''да ЕУ врши притисак на Србију у погледу доношења тешких одлука''.

"Ми не притискамо никога, већ само желимо да испуните прихваћене обабезе", нагласио је Билчик.

Каже да Србија с друге стране јесте показала конструктивност и истиче да се то не наводи само у извештају, него и у поменутој резолуцији.

"Међутим, у овом тренутку је Србија је једини кандидат и земља у Европи, не рачунајући Белорусију, која није ускладила спољну политку са Европском унијом и није усвојила санкције Русији, као ни друге документе, па се у Европском парламенту питају да ли Србија уопште жели да уђе у ЕУ и да ради с нама, јер у рату је једини одговор - да ли си са нама ли ниси", каже Билчик.

Он ипак истиче да је ЕУ за европске интеграције, не само Србије, већ и свих земаља Западног Балкана и да жели да види напредак на практичним питањима који ће унапредити живот свих у овом региону.

Билчик тврди да поређење ситуације из 1999. године и ове у Украјини ''није умесно'' и да су то ''суштински другачије ствари'', јер је, како каже, Русија напала суверену земљу, док се у 1990-им годинама рат водио у вези са интерним проблемима насталих као резултат лоших политика Слободана МИлошевића.

"Разумем да постоје велике емоције у вези са том трагедијом, које се сви сећају, али између Украјине и Косова не видим никакву сличност", рекао је он.