Србија и Балкан
Шта значи бити "део" ЕУ, а немати право гласа: Са правом вета или не, Србија мора бити целовита
"Важно је да било какав облик јачања односа са Европском унијом подразумева да се Србија третира целовито", каже за РТ Балкан дипломата Зоран Миливојевић
"Оно што је за Србију кључно је да Србија буде третирана као целовита. Оно што је за Србију важно је да било какав облик јачања односа са Европском унијом и уграђивање у неки нови статус подразумева да се Србија третира целовито у складу са међународним правом. Дакле, Србија у чијем је саставу Косово и Метохија."
Ово за РТ Балкан каже дипломата Зоран Миливојевић, а трагом вести да је председник Србије Александар Вучић рекао да је "за Србију прихватљиво чланство у ЕУ без права вета".
"То је једно прагматично решење које би подразумевало да Србија може да има приступ заједничком тржишту и четири слободе – слободно кретање роба, услуга, људи и капитала. То није пуноправно чланство и није у складу са Лисабонским уговором. За чланство у ЕУ је потребна пуна сагласност свих чланица и подразумева равноправан статус са постојећим чланицама, дакле са правом гласа. То је неко прелазно решење којем би се омогућило да ове земље кандидати, са ових простора, уживају права и слободе, да се лакше укључе у јединствено тржиште и да на неки начин сарађују са ЕУ на један квалитетнији начин. Ништа друго, то формално правно не значи чланство", јасан је Миливојевић.
Како наводи, у питању је "једна могућност".
"Треба одмах рећи, ако би се на тај начин, условно, ширила Европска унија, по принципу у више брзина и са концентричним круговима, са неким члановима које немају пуноправно чланство, то би исто значило да ове пуноправне чланице не могу да одлучују о овим другим државама. Јер, ако ви немате право гласа, онда Србија не би смела да пристане да је у неком чланству где нема право гласа, а да земље чланице одлучују о њеној судбини, да доносе одлуке о њој", рекао је Миливојевић и додао да "Србија мора бити третирана као целовита".
Председник Србије сматра прихватљивим такозвано условно чланство у Европској унији, без права вета, пренео је раније немачки "Франкфуртер алгемајне цајтунг" (ФАЗ).
"За Србију је чланство у ЕУ без вета прихватљиво. Најважнији аспект за нас је јединствено тржиште и слободно кретање робе, људи и капитала. То су основне вредности које желимо да постигнемо кроз чланство у ЕУ", пренео је дописник Мартенс Вучићеве речи.
Лидер Србије је касније опет говорио о изјави коју је дао за немачки медиј.
"Све што се тиче успостављања јединственог тржишта и отварања граница, за нас је увек прихватљиво. Ово је само једна фаза и иде се на формирање Европе у више брзина. Да ли желимо да добијемо отворено тржиште, простор без граница – свакако да желимо. Да ли ћемо и то да добијемо, питање је. Не припремамо ражањ док је зец у шуми. То је рационално понашање. И сви други су рекли исто, Албанија, Северна Македонија… зато што ми који се бавимо политиком знамо шта је економија, шта је важно, шта је приоритет", рекао је Вучић новинарима у Њу Делхију где учествује на самиту о вештачкој интелигенцији.
Премијер Албаније Еди Рама раније се изјаснио о питању "вета".
"Уведите нас у Европу и спреман сам да потпишем споразум који јасно каже да не желимо право вета", навео је Рама.
Ово би, како је додао, уверило постојеће чланице ЕУ да "нека 'луда' особа са Балкана не може да се придружи клубу са правом вета, а затим да почне да намеће своју вољу другима".
Иначе, Европска унија почива на правилу да се о свим одлукама морају сагласити све државе чланице. Значи, одлуке се доносе консензусом. Али, ово правило почело је да пуца последњих година, јер Мађарска, а често и Словачка нису желеле да се сложе са политиком Брисела о сукобу у Украјини, која је против Русије. Било је чак и прича да се Будимпешти одузме право гласа.
Србија "каска" на путу ка ЕУ, четири године нам није отворен чак ни један кластер, а из Брисела су све јасније поруке да је наш пут условљен признањем лажне државе. А, у том случају, зна се какав једино може бити глас Србије.
Live
