Србија и Балкан
Политика, а не правда: Хапшење Весне Братић – слом свих вредности у "земљи нултог суверенитета"
Да ми је неко рекао да ћемо ово доживјети, рекао бих да није могуће. Оно што је она урадила тада је за медаљу, а не за затвор. Није Весна Братић Весна Меденица, каже Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе
Одавно ништа није тако подигло Црну Гору на ноге и изазвало протесте јавности као вест да је Весна Братић, бивша министарка просвете у влади Здравка Кривокапића, најпре ухапшена, а да јој је затим одлуком тужилаштва у Подгорици притвор продужен за 30 дана.
Штавише, вест је стигла у тренутку када је јавност очекивала да Весна Меденица, бивша председница Врховног суда Црне Горе са правоснажном пресудом од десет година и два месеца буде пребачена у затвор у Спужу, да њен одбегли син Милош и бивша специјална државна тужитељка Лидија Митровић буду ухваћени и пребачени у затвор.
Уместо тога, црногорски органи гоњења устремили су се на бившу министарку.
"Да ми је неко рекао да ћемо ово доживјети, рекао бих да није могуће. Весна је храбра жена која се није либила да каже све што мисли. Оно што је она урадила тада је за медаљу, а не за затвор. Није Весна Братић Весна Меденица", у чуду је после хапшења Братићеве изјавио Горан Даниловић, лидер Уједињене Црне Горе.
Весна Братић, која је на министарску функцију ступила после избора 30. августа 2020. године и пада дотадашње ДПС-ове владе, остала је упамћена као једна од ретких на тој функцији која је отворено ступила у рат са кадровима Мила Ђукановића који су деценијама пре тога ведрили и облачили у Црној Гори. Само неупућене у црногорски политички и правни галиматијас, ових дана пренеразила је још једна у низу вести око хапшења Братићеве.
Вест је гласила да је истрагу у овом случају преузела судија Сузана Мугоша, чувена председница већа у случају афере "државни удар" и још чувенија по пресудама лидерима ДФ-а Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, Михаилу Чађеновићу, држављанима Србије и Русије у случају који је годинама уназад потресао Црну Гору.
Подсећања ради, Виши суд у Подгорици, веће којим је председавала Мугоша тада је Мандића и Кнежевића осудило на по пет година робије као "чланове криминалне организације", а због планирања заузимања зграде Скупштине Црне Горе после избора 2016. године, због наводних "припрема да ликвидирају Мила Ђукановића", али је у другом степену та пресуда оборена.
Што се тиче Весне Братић, она није планирала заузимање скупштине, ликвидацију Ђукановића, није била члан удружене злочиначке групе, већ јој се на терет ставља продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја и наводна опасност од бекства.
Мандат Братићеве трајао је од 4. децембра 2020. до 4. фебруара 2022. године када је смењена, а према наводима тужилаштва, оптужена је да је злоупотребом службеног положаја сменила директоре осам школа и вртића у Црној Гори, а истовремено, службени положај злоупотребила тиме што "није разрешила челника у 40 васпитно образовних институција, чиме им је прибавила противправну корист".
После хапшења Братићеве и одређивања најпре полицијског, а затим и притвора од 30 дана, уследила је серија апела, саопштења, протеста због овог потеза правосудних органа.
"Привођење и хапшење проф. др Весне Братић је порука сваком часном човјеку у Црној Гори да се матрица државне политике не мијења и да се тешко може мијењати. Да се систем вриједности заснован на пљачкању друштвене имовине, шверцу, лажима и преварама не може мијењати. Јер је са деценијама постао дио 'културног и духовног кода' једног мафиократског поретка који је за себе створио државу у оквирима граница некадашње Црне Горе. Црне Горе у којој су живјели људи код којих је било живо осјећање стида", наводи се у апелу који је потписало више десетина универзитетски професора у Црној Гори.
Додаје се да "у друштву са разореним институцијама, парадоксално, управо они који покушају да инсистирају на правди и уклањању аномалија постају предмет репресивног механизма, док се појединци повезани са организованим криминалом и чланови криминалних група обраћају утрнулој и дезоријентисаној јавности са слободе, користећи медије и друштвене мреже за обликовање наратива".
"Хапшење проф. др Весне Братић је атак и на оно мало унутрашње слободе која, чини се, постоји у Црној Гори која све више подсјећа на земље нултог суверенитета. Медиокритетске елите ће зарад власти увијек за све имати разумијевање, и на слом свих друштвених вриједности увијек остати нијеме. Јер, они више не могу и не умију да поцрвене. Кад се изгуби осјећање за стид, изгуби се осјећање и за част, и за право, и за правду, и за слободу. Уосталом, робу и ропској свијести узалудно је говорити о слободи", стоји у овом апелу.
Потписници апела, универзитетски професори наводе да је "данашња Црна Гора све мање Црна Гора владике Василија, св. Петра Цетињског, Петра Другог Петровића Његоша, св. Василија Острошког, Марка Миљанова, Петра Лубарде…"
"Данашња Црна Гора је, све више, Црна Гора која страхује од судија, тужилаца и полицајаца спремних да се на беспризорно бестидан начин обрачунавају, умјесто са организованим криминалним групама, са врлинским личностима и једним угледним научником и универзитетским професором, као што је Весна Братић", закључује су овом апелу.
Огласила се и Епархија будимљанско-никшићка која са "искреним жаљењем констатује како је сликом хапшења госпође Братић у јавности унапред створен утисак о њеној кривици, и то на један крајње непримерен и отворено понижавајући начин".
"Гажењем људског достојанства, погажени су закон и правичност. Тим прије јер је гђа Братић као грађанин, универзитетски професор и министар, доказала да је особа високих моралних стандарда, личне скромности и интегритета. Па и онда када се нашла међу онима који су дигли свој глас против неправде у вријеме када су незаконито лишавани слободе Епископ, свештенство и вјерници наше Епархије", наводи се у саопштењу.
Реаговала је и Веснина сестра Славица Братић која је апеловала на председника Црне Горе Јакова Милатовића да "спречи неправду и сачува Црну Гору" од "очигледно политички мотивисаног обрачуна" против њене сестре.
Садашњи председник Црне Горе био је иначе колега Братићеве у влади коју је предводио Здравко Кривокапић, који се после хапшења своје министарке није оглашавао.
Уједињена Црна Гора најавила је за недељу поподне протест у Подгорици због хапшења Братићеве.
"Немамо право да се повучемо у тренутку када је колегиница Братић неправедно заточена у спушкој притворској јединици, у тренутку када су многи доказани криминалци на слободи, у шумама, становима или иностранству", рекао је лидер Уједињене Горан Даниловић.
Подгорички портал "ИН4С" констатује у редакцијском тексту после хапшења Братићеве да "јавност и даље нема одговор на кључна питања: како је могуће да Милош Меденица буде у бекству", "како је могуће да се против људи који су годинама персонификовали спрегу правосуђа и организованог криминала поступци развлаче, губе у лавиринтима процеса или завршавају без коначних епилога", те "како је могуће да је бивша специјална тужитељка Лидија Митровић недоступна, а да систем не показује исту ону енергичност коју демонстрира када је у питању Весна Братић?"
"Ту лежи суштина проблема – не у самом процесу, већ у селективности", стоју у редакцијском коментару.
За крај, подсећа се да се Братићева терети за злоупотребу службеног положаја у контексту разрешења директора и да су то одлуке које су у међувремену већ биле предмет судских спорова.
"Дакле, не ради се о скривеним трансакцијама, не ради се о тајним договорима, не ради се о организованом криминалу. Ради се о управним одлукама унутар система који је годинама функционисао као продужена рука партијског апарата. Ако је неко очекивао да ће демонтажа таквог система проћи без отпора – био је наиван. Али ако данас, пет година касније, добијамо спектакуларно привођење као да је реч о безбедносној претњи, онда је јасно да је политичка димензија снажнија од правне", наводи овај портал.
Live
