
Председнички избори на албански начин: Позовите Трампа ради кандидатуре

Дванаест дана пре истека рока у коме скупштина тзв. Косова мора изабрати председника лажне државе, у Приштини нема још ни списка кандидата, не зна се ко ће бити кандидат кога ће подржати Самоопредељење које у парламенту има 57 од 120 посланика, не зна се ко су кандидати опозиције, каква је судбина Вјосе Османи, када би могла бити одржана седница скупштине, итд...
Тотални мрак.
По свему судећи, све ће бити завршено као и у случају избора Аљбина Куртија за председника владе, када је експресно конституисан парламент, објављено име мандатара, Курти спремио и прочитао експозе, а затим и обављено гласање после кога је нови стари назови премијер положио оставку.
И, све то за пар сати.

Смејурија од демократских процеса и то после 11 месеци колико је претходно трајала блокада институција у Приштини.
За избор председника тзв. Косова потребна је двотрећинска већина, дакле 80 гласова од 120, али само у прва два круга гласања. У трећем кругу, довољно је да кандидат који претходно сакупи 30 потписа посланика за кандидатуру, добије 61 глас па су Куртију уз 57 посланика колико има Самоопредељење потребна још само четири гласа која лако може обезбедити међу 10 посланика несрпских мањина.
Куртију у овом случају несаницу ствара једино уставна одредба да и у трећем кругу гласања у сали, за кворум, мора бити најмање 80 посланика. Уз 66 гласова колико је већ добио у скупштини приликом избора владе, Курти мора напабирчити још 14 посланика статиста, који ће у скупштини само седети и ћутати док он и његови бирају председника.
Остаје да се види и шта ће наредних дана рећи западни амбасадори у Приштини, јер ако председник не буде изабран у три круга, пада скупштина а самим тим и влада, па ће Курти поново у в. д. стање.
Што се листе могућих кандидата тиче, у Приштини се претходних дана лицитирало као на пијаци, а у игри је најмање пет, шест или седам имена, што оних који се помињу у страначким надгорњавањима, што оних који су се сами кандидовали.
На првом месту свакако је актуелна председница лажне државе Вјоса Османи, која ових дана, случајно или не, са приступањем тзв. Косова Трамповом Одбору за мир доживљава звездане тренутке своје каријере.
У ствари, не тренутке него тренутак који се догодио на првом самиту Одбора за мир када је Трамп у незнању као чланице Одбора два пута прозвао "Србију и Косово" и када је у пленарној сали на ноге устала само – Вјоса Османи.
Тренутак који је уследио, Вјоса ће памтити до краја живота.
"Наставите тим путем, а када не можете даље, позовите и решићемо", изјавио је Трамп директно се обраћајући госпођи Османи.
Зајапурена председница узвратила је најмоћнијем човеку планете гестикулацијом, показујући како држи отворену слушалицу телефона.
Значи, зваће ако буде требало.
Како је на овај вербални излив љубави Доналда и Вјосе реаговао Курти није познато, осим што неки приштински аналитичари тврде да је Османијева, све што је ближа Трампу, управо за толико даље од Куртија!
То се Вјосе Османи изгледа не тиче, па је колико јуче, у интервјуу приштинским медијима поновила како је Трамп "рекао да, ако будемо имали проблем са Србијом, можемо директно да га контактирамо".
А шта ако Османијева буде имала проблем са Куртијем, да ли је Трамп нешто о томе рекао, шта ако је Курти не предложи за други мандат, одлазећа председница није ништа коментарисала. То питање оставила је без одговора. Сада је лидер парламентарне већине на тихој ватри, јер, ко зна шта мисли и шта је рекао Трамп и ко зна шта се може десити ако га Вјоса назове.
Други кандидат ових дана сам се намеће, а затим, такође сам – своје изјаве демантује. Један од бивших вођа терористичке ОВК, до пре који дан лидер Алијансе за будућност Косова, хашки притвореник и два пута хашки ослобођеник Рамуш Харадинај, човек који је своју биографију опрао пред поменутим трибуналом, да ли и пред Божјим судом, то је већ друго питање.
У Хагу био је оптужен за прогон, нехумана дела, уништавање имовине, силовања, депортацију и убијање српског и другог неалбанског становништва у оперативној зони Дукађин бивше тзв. ОВК, којој су припадали Пећ, Дечан и Ђаковица и делови општина Исток и Клина. Харадинај је био заповедник тзв. ОВК у "оперативној зони Дукађин".
Он и његови сарадници били су оптужени за убиства, мучење и окрутно поступање према затвореницима у импровизованим логорима тзв. ОВК.
"Ликвидирао сам српске полицајце, убијао српске цивиле, уклањао непослушне Албанце", признао је Харадинај у предговору своје књиге "Приче о рату и слободи".
Харадинај је пре који дан поднео оставку на место председника АБК, део косовске јавности то је протумачио као припрему за кандидатуру са председника тзв. Косова, мада, сам Харадинај подносећи оставку рекао је како "неће бити кандидат за председника Косова".
"Иако немамо никаквих најава, иако је демантовао да преговара о позицији председника, Харадинај је оставио простора да до тога може да дође, уколико дође понуда. Са друге стране, чини ми се да Kурти на неки начин дугује услугу Вјоси Османи, која му је својим акцијама донела превагу на децембарским изборима. Време ће показати, али чини ми се да овакво нагло повлачење из политике није својствено политичарима на Балкану, те да је Харадинај оставио могућност за неки његов додатни ангажман", изјавио је за "Косово онлајн" директор стратегије у Центру за европске политике из Београда Милош Павковић.
Могућност да Рамуш буде кандидат за председника потврдио је и његов брат Даут Харадинај. А моћну косовску породицу Харадинај никако не би требало потценити.
И трећи могући кандидат чврстим нитима је везан за тзв. ОВК. Бекиму Јашарију, бившем градоначелнику Србице главна препорука је то што је син Хамеза Јашарија, рођеног брата Адема Јашарија, који је са Адемом и погинуо у окршају са српским снагама безбедности у марту 1998. године у Дреници.
Предност Јашарија је и што би био нека врста громобрана за Куртија и са друге стране Куртијев мост према тзв. ОВК. Подсетимо, односи актуелног премијера и терористичке ОВК нису, што би се рекло, најбољи. Уочи парламентарних избора у фебруару прошле године ветерани тзв. ОВК, каменицама и петардама, топовским ударима, просто су најурили Куртија и његове присталице из Истока.
И треће, што га препоручују за председника Косова, Беким Јашари остао је упамћен и по изјави из 2021. године када је са позиције председника општине Србица дословце изјавио на Фејсбуку:
"У Скендерај су добродошли сви који желе да помогну, без обзира на верску или етничку припадност, осим грађана Србије и Русије, јер та два 'система', имају затворена брата у нашој општини."
Поменута изјава и дан-данас савршено се уклапа у став премијера Куртија који је прошле године више пута поновио како су главни непријатељи тзв. Косова – Србија и Русија, и како је тзв. Косово способно да се само брани од Србије, а уз помоћ НАТО-а, и од Русије.
Беким Јашари није, међутим, једини из моћне косовске породице чије се име доводи у контекст предстојећих избора за председника тзв. Косова. Помиње се и име Љуљзима Јашарија, сина команданта Адема Јашарија, али се Љуљзим до сада није изјашњавао о кандидатури. Љуљзим Јашари је пре коју годину, на прослави "епопеје ОВК", изјавио како је "пиштољ Албанца пуцао само за слободу".
"Ваше оружје је наставак најчистијег оружја на Балкану и шире, оружје наших предака никада није било умрљано крвљу цивила, циљало је само на униформе освајача. Оружје Албанаца, испаљено само у име слободе, морамо сачувати ову величанствену традицију и пренијети је генерацијама. Албанцима није недостајало храбрости, али им је недостајало муниције, па смо навикли да погађамо мету, јер смо морали штедети метке", изјавио је млађи Јашари, обраћајући се војницима у касарни "Адем Јашари" у Приштини.
На списку потенцијалних кандидата је и име Љумира Абдиџикуа лидера ДСК, али ни он још ништа није потврдио је. Једино је у маниру неког високорангираног западног политичара, као да се спрема за председничког кандидата Швајцарске или Луксембурга а не тзв. Косова изјаво како је "важна политичка комуникација унутар широког политичког спектра", како је спреман да "разговара са свим странка о питању избора консензусног председника" и како "дијалог не значи политичко ценкање".
Има ту још кандидата, али у поређењу са горе поменутим, њихове шансе за сада су минималне. Јер, ко ће други на црту, ако су у игри Трамп, породица Јашари, фамилија Харадинај, дреничка веза, итд...






