Заменик председавајуће Савета министара БиХ Сташа Кошарац изјавио је да егзодус сарајевских Срба 1996. године представља најпотреснију причу о етничком чишћењу, као и да је то огромна жртва узидана у темеље Републике Српске која све у Српској трајно обавезује.
"У колективном сећању српског народа заувек ће остати урезане слике непрегледних колона сарајевских Срба који су у рукама носили личне ствари, иконе и ковчеге са ископаним костима својих најмилијих, тражећи спас у Републици Српској", истакао је Кошарац, пренела је РТРС.
Он је подсетио да су Срби из Сарајева, који су своју територију и своја огњишта одбранили током рата уз огромне жртве, били приморани да их напусте након потписивања Дејтонског мировног споразума јер нису желели да живе под муслиманском влашћу.
"Ни тада, као ни данас, нисмо веровали у искрене намере бошњачке политике према српском народу. Сарајевска голгота нас је научила историјској лекцији: без наше државе Републике Српске немамо ни слободу, ни мир. Зато је Република Српска наша истинска отаџбина и уточиште, и зато је наша света дужност да је чувамо и бранимо", поручио је Кошарац.
Према његовим речима, данас, када одређене антисрпске политике покушавају да оспоре и унизе Српску, да јој отму права загарантована Дејтоном и да од отаџбине Срба направе празну љуштуру у којој ће други одлучивати о животу српског народа, Срби су више него одлучни да кажу да се то неће догодити.
"Непоколебљиво смо посвећени патриотским и одговорним политикама лидера Милорада Додика и институција Републике Српске које стоје на бранику наше слободе. Нећемо дозволити нови егзодус српског народа, нова страдања и скрнављење наше највеће светиње - Републике Српске. Ми чувамо и штитимо нашу Републику Српску, наша права и слободе, не желећи ни милиметра туђег, али не пристајући да било ко одузме оно што је наше", поручио је Кошарац.
Закључио је да егзодус сарајевских Срба, који су пре 30 година напустили своја вековна огњишта, остаје најпотреснија прича о страдању, жртви и етничком чишћењу једног народа.
Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.
Процењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.