Србија и Балкан

Све гласније приче о другоразредном чланству у ЕУ без права гласа: Шта каже Брисел?

Причу о тзв. "чланству" гура комесарка за проширење Марта Кос, а претпоставља се да би је подржавала и председница ЕК Урсула фон дер Лајен
Све гласније приче о другоразредном чланству у ЕУ без права гласа: Шта каже Брисел?Getty © Credit nzphotonz

Не престаје, све гласније, да се прича о идеји да неке државе, међу којима би могла бити и Србија, постану другоразредне чланице ЕУ, без права гласа, односно права вета. 

Како преноси Радио Слободна Европа, дискусија о могућности оваквом приступа ЕУ, отворена је као опција која се помиње везано за мировне преговоре о Украјини. 

"Без обзира на то што Европска унија у те преговоре формално није укључена, разматра се могућност чланства Украјине као део пакета мировног договора са Русијом. То су у више наврата амерички службеници незванично потврдили новинарима", наводи се у тексту. 

На питање о "попуштању критеријума" из прес службе Европске комисије су за навели да се "проширење ЕУ данас посматра не само из разлога економских бенефита, већ и у безбедносном контексту".

"Проширење доноси јасне користи и државама чланицама и државама које теже чланству. Данашња дебата јасно показује једну ствар: проширење се односи и на сигурност. У тренутном геополитичком контексту, морамо осигурати да наш приступ одговара сврси", наводи се у одговору Европске комисије за РСЕ. 

Портпарол Европске комисије је потврдио да је будући приступ Украјине ЕУ део мировних преговора, али у Бриселу не желе да прејудицирају исход.

"Јасно је да интеграција у ЕУ може допринети нашем заједничком циљу: осигурању мира и просперитета за Украјину. То је и оно што представља 'Оквир за просперитет'", наводи се из прес службе Европске комисије.

Комесарка за проширење Марта Кос заговорник је преиспитивања права вета за будуће чланице, а у циљу лакшег прикључивања, речено је за РСЕ од извора унутар Европске комисије.

Кос до сада није говорила јавно о тој могућности, док саговорник РСЕ наводи да њен став нема пуну подршку ни Европске комисије. Такође, незванични извори из Европске комисије, процењује да би председница ЕК Урсула фон дер Лајен могла да подржи такву идеју "уколико би то била цена која би се морала платити зарад окончања сукоба у Украјини".

Иначе, идеја о тзв. чланству састоји се у томе да се државе одрекну права вета, а да добију приступ слободном кретању робе, услуга, људи и капитала, односно "четири слободе". 

"Србија би била спремна да се одрекне права вета зарад чланства", рекао је Вучић раније у изјави за немачки Франкфуртер алгемајне цајтунг. 

Како је додао "најважнији аспект за нас су заједничко тржиште и слободан проток робе, људи и капитала, то су централне вредности које желимо да остваримо чланством у ЕУ", рекао је Вучић. 

И премијер Албаније Еди Рама се сложио да оваквим "чланством". Црна Гора жели пуно чланство. 

"Наш циљ је јасан: пуноправно чланство, равноправно са свим постојећим државама чланицама. Верујемо да је такав приступ најбољи и за црногорско друштво и економију, али и за саму Европску унију, јер само потпуно спремне државе могу додатно ојачати европски пројекат", рекла је министарка за европске интеграције Црне Горе Маида Горчевић.

Из Владе Северне Македоније за РСЕ је речено да су спремни да се прилагоде могућим променама унутар ЕУ.

"У суштини, ово би значило чланство и институционално присуство у ЕУ од 2027. године, али са ограниченим капацитетом доношења одлука, постепеном и условном интеграцијом и снажним праћењем до потпуног усклађивања са европским системом. Као Влада, потпуно смо свесни динамичних промена које се дешавају и потребе да разумно предвидимо те промене и прилагођавамо им се", навела је Влада Северне Македоније.

Министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић рекао је прошле недеље да се за идеју чланства без права вета залагао годинама раније.

"У првој фази да се отвори прича да уђемо у ЕУ без права вета, са даљим испуњавањем услова како бисмо стигли до те фазе, феноменална је ствар", раније је изјавио Конаковић. 

Који год модел "чланства" у ЕУ буде на позорници, Србија га може прихватити само у једном случају, а то је да чланица може постати само целовита, са јужном српском покрајином Косовом и Метохијом!

image
Live