Зграда Владе Црне Горе у центру Подгорице била је ноћас осветљена бојама украјинске заставе.
Црна Гора тиме, саопштено је из Владе, "показује подршку и солидарност према Украјини и њеним грађанима".
"Невероватно је да представници изборне воље грађана Црне Горе, да ли под притиском одређених међународних центара моћи или потребом да, по ко зна који пут до сада потврде своју лојалност, заузимају овако отворен и пропагандистички став у овој ситуацији", наводи данас подгорички портал ИН4С у редакцијском коментару.
Како истиче подгорички портал, опште је познато да би без Русије Црна Гора тешко и опстала као земља, те да је захваљујући помоћи сваке могуће врсте – од војне, преко новчане, политичке, културне, народ у Црној Гори небројено пута био спашен.
"Данас, упркос таквим историјским разлозима, званична Подгорица форсира отворени антируски наратив, иако је и те како познато да је у многим интелектуалним круговима уврежен, један крајње реалан став, према коме је одлука Руске Федерације да отпочне Специјалну војну операцију у Украјини, пре равно четири године, перципирана као ствар нужности и државничке обавезе да заштити тамошњи руски народ од бујајуће нацистичке атмосфере и сопствени територијални суверенитет", наводи подгорички портал.
Црна Гора је, иначе, последњих неколико година на списку непријатеља Русије, а од почетка СВО, уз дигитално фарбање зграде Владе у боје украјинске заставе, у складу са могућностима, својски помаже напоре Кијева у сукобу са Русијом.
Недавно је изгласана и одлука да се Војска Црне Горе са пар официра укључи у обуку украјинске војске у сукобу против Русије.
Уз 7.000 комада сувих дневних оброка, 500 шлемова, 300 борбених прслука, 600 комада балистичких заштитних плоча за борбене прслуке, 600 минобацачких мина калибра 60 и 82 мм, Црна Гора испоручила је као помоћ Украјини и 266 лансера и ракета лаког преносног система ПВО "стрела 2М".
Са друге стране, кратак поглед на историју црногорско-руских односа показује какви су односи две државе били кроз историју и колика је у том контексту била заштитничка улога велике Русије према малој Црној Гори. Цар Николај Први 1828. године, одговарајући на молбу владике Петра Првог, донео је одлуку да се исплате све заостале субвенције од 1825. године, да се за издржавање црногорског правитељства исплаћује 1.000 дуката годишње.
У децембру 1830. руска влада је одлучила да помогну изградњу органа државне власти у Црној Гори а 1837. током боравка митрополита Петра Другог у Русији, цар је одлучио да се годишња помоћ Црној Гори увећа са 1.000 на 9.000 дуката, довољно за издржавање органа власти у Црној Гори. Заштитнички став према Црној Гори, руска влада показала је и у време заоштравања црногорско-турских односа и рата 1852 – 1853. године. И последњих деценија 19. века Русија је била један од финансијских стубова црногорске државе.
Тако је 1865. године када је државни буџет Црне Горе био 120.000 фиорина, 58.000 прикупљано од пореза, 20.000 од разних других дажбина а 40.000 фиорина била је годишња руска помоћ. Русија је чак, наводе црногорски историчари, исплаћивала државни дуг Црне Горе према Аустроугарској.
Што се тиче НАТО пакта на чијој је страни сада званична Црна Гора у сукобу против Русије, авиони алијансе гађали су током бомбардовања СРЈ 1999. године више мета у Црној Гори, од војног аеродрома у Голубовицима, подземног складишта авиона у Тузима до касарни у Никшићу и Даниловграду где је убијен војник Саша Стајић из Београда, а гађан је и радарски систем на Луштици.
Овде се не заборавља и 30. април 1999. године када су у Мурину НАТО бомбама убијена деца, четрнаестогодишњи Мирослав Кнежевић, тринаестогодишња Оливера Максимовић, деветогодишња Јулија Брдар... Тог дана побијени су и недужни људи, Вукић Вулетић, Милка Кочановић и Манојло Коматина, повређено је десетак мештана. Гелер једне од бомби завршио је у ђачкој библиотеци.
Министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић, 5. јуна 2017. године, предао је у Вашингтону инструмент о приступању Црне Горе НАТО-у чиме је та држава, без референдума, без шансе народу да се изјасни о том потезу, постала 29. чланица Северноатлантске алијансе.
Поруке подршке Украјини стигле су јуче синхроно и са друге стране Проклетија.
Премијер привремених приштинских институција Аљбин Kурти поручио је да лажна држава стоји уз украјински народ, а у истом тону "непоколебљиву подршку" Албаније народу Украјине пружила је и Елиса Спипорали, министарка за Европу и спољну политику Албаније.
Министарство спољних послова Црне Горе потврдило је недавно да се разматра увођење виза за руске држављане у склопу усклађивања визне политике Црне Горе и Европске уније.