
Шта се десило на првом сабору ХДЗ-а: Туђманове претње и повратак усташтва на велика врата

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оценио је данас, поводом годишњице првог сабора Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), на којем је за председника изабран Фрањо Туђман, да је тај догађај означио почетак вербалне агресије на Србе у Хрватској која је, како је навео, прерасла у институционалну и оружану агресију.
Линта је навео да је Туђман на првом сабору ХДЗ-а пре 36 година објавио рат Србима изјавом да НДХ није била "само пука квислишка творба и фашистички злочин", већ израз историјске тежње хрватског народа за својом самосталном државом. Та изјава изазвала је осећај велике угрожености и страха код српског народа у Хрватској и БиХ.
"Али, постојала је и реална опасност, да ће се поновити геноцид из времена Другог светског рата", навео је Линта у саопштењу.

Додао је да је Туђман свој говор одржао пред усташким грбом, односно, шаховницом са првим белим пољем и да је од тада почело масовно коришћење усташких симбола широм Хрватске.
Линта је навео да се у предизборној кампањи ХДЗ-а и других странка деснице, током марта и априла 1990. године, на већини застава налазио усташки грб са првим белим пољем.
"Поред тога, Туђман и други говорници су током трајања сабора много пута понављали да се залажу за отцепљење, као и за историјске и природне границе хрватског народа мислећи на стварање Хрватске до Дрине која би укључила БиХ. У читавом Туђмановом говору Срби су се оправдано осетили угрожено и схватили да не постоје као народ и да им поновно прети масовно страдање и прогон", навео је Линта.
Према његовим речима, ХДЗ се профилисао као проусташка странка која је покренула рехабилитацију НДХ и ширила антисрпску мржњу с идејом стварања етнички чисте Хрватске без Срба.
Линта је подсетио да је Први сабор ХДЗ-а одржан у дворани Ватрослав Лисински у Загребу 24. и 25. фебруара 1990. године и да је присуствовало више од 1.700 делегата из Хрватске, БиХ и дијаспоре.



