На путу ка Европској унији Србија ће највероватније усвојити Предлог Закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком који је поднела Влада Србије, а зелено светло је дао и Одбор за европске интеграције парламента.
Шта заправо значи документ рогобатног имена у складу са европским речником, у којем се налази и тако пуно помињана реч у Србији - кластер? И какве везе има са Украјином?
Намера је да се изграде административни капацитети, како би Србија у дану када и ако постане члан Европске уније, могла да, како је објаснио министар за европске интеграције Немања Старовић, "са високим степеном ефикасности повлачи средства из кохезионих фондова ЕУ, а како не би била у ситуацији да као неке друге државе у првим годинама свог чланства повлачи тек 20 до 30 одсто расположивих средстава".
Како је раније рекао то је процедура коју је у децембру покренула Европска комисија за Украјину.
"Украјина не може да формално отвори ниједан кластер, због тога што постоји политичка блокада једне државе чланице. И сада су они донели одлуку да симулирају, као да су кластер 1, 2 и 6 отворени, да заједно са комисијом раде на легислативи, законима, подзаконским актима, дизању административних капацитета Украјине да у оном моменту када се уклони политичка блокада или се превазиђе, они могу да прескоче три степенице одједном", рекао је Старовић.
Старовић се баш данас састао са амбасадором Украјине Александром Литвињенком, некадашњим шефом Спољне обавештајне службе и секретаром Савета за националну безбедности Украјине, обавештајцем за којим је руско Министарство унутрашњих послова расписало потерницу.
Министар Старовић је истакао "да је Србија, као и Украјина, чврсто опредељена за наставак свог пута ка чланству у ЕУ, као и за размену искустава, подршку и сарадњу у тој области са украјинским партнерима". Нагласио је да би потписивање Меморандума о разумевању између Србије и Украјине у области европских интеграција допринело институционализацији те сарадње и унапређењу заједничког рада на европском путу, саопштено је из кабинета Старовића.
Помоћник министра за европске интеграције Бранко Будимир рекао је јуче на седници одбора да је предложени акт резултат свеобухватног процеса који је подразумевао не само консултације унутар владе, већ и са организацијама цивилног друштва, Националним конвентом, Сталном конференцијом градова и општина и регионалних развојних агенција. Навео је да је текст закона прослеђен и Европској комисији која је након анализе послала и своје ставове, који су уважени. Како је рекао, "предложени закон рефлектује правни оквир ЕУ".
Он је навео да ће фондови бити доступни по приступању ЕУ, али да је, да би били доступни, неопходно да се успостави адекватан систем и да буде прихваћен од стране Европске комисије.
"Искуство других држава које су прошле кроз тај процес показује да ЕК пре него што затвори поглавља, дубински анализира систем, сагледава слабости тог система и тражи да се систем усаврши да осигура несметано провођење програма уз пуну заштиту финансијских интереса", рекао је.
Док се праве планови за новац из фондова ЕУ, политика Брисела према Србији, када је у питању Косово и Метохија се није променила. И даље је јасно да је пут ка ЕУ условљен признањем лажне државе, као и шта год да урадимо, нема отварања бриселских капија, док се не затвори Поглавље 35 скројено само за Србију у којој се говори о "нормализацији" односа са Приштином. А, свима је јасно да се чита другачије.