Док домаћа јавност мало зна о унутрашњој структури студентског покрета, чини се да Берлин располаже са више информација. Дочекани као релевантни политички саговорници, студенти са Универзитета у Београду, Нишу и Новом Саду који чине спољнополитички тим "Студентске листе" у Немачкој су се пре два дана срели са тамошњим политичарима, актерима са цивилне и медијске немачке сцене.
Домаћин скупа назван "Информативна размена са представницима српског студентског покрета" била је Фондација наука и политика (SWP), утицајни немачки институт који званично саветује међународне организације, али и Бундестаг и савезну владу немачке о спољнополитичким и безбедносним питањима.
Порука гостију из Србије, бар према извештају репортера "Дојче велеа" који је присуствовао једној дискусији затвореној за јавност, јасна је: протести више нису централни алат, фокус се преместио на изборе. Наиме, представници покрета казали су да су схватили како протести неће довести до "преузимања одговорности политичких структура", те се енергија сада усмерава на јачање унутрашњих структура. У преводу, фокус је на састављању изборне листе, писању изборног програма и припреми за изборе који ће, по њиховој процени, бити тек следеће године.
"Када смо увидели да протести неће довести до жељених резултата, то јест преузимања одговорности политичких структура, почели смо да радимо на организацији избора", рекли су представници студентског покрета, према наводима "Дојче велеа".
У Берлину су, бар према новинском извештају, посебан акценат ставили на одбацивање тврдњи да је покрет – националистички. Као неку врсту демантија, представница из Новог Пазара изнела је тврдњу да је покрету пошло за руком да интегрише све снаге у друштву, а нарочито бошњачку.
"То је, чуло се, 'било важно као одговор на покушај сатанизације Бошњака из Санџака од стране власти'", преноси "Дојче веле".
Како би у потпуности одбацили националистички имиџ, на студентској листи је и "одговарајући број" кандидата који се изјашњавају као Бошњаци.
За публику у Немачкој порука је била пажљиво кодирана: покрет се представио као инклузиван, проевропски и отпоран на националистичке етикете. Дијагноза оних чланове који се користе националним симболима и наративима је "интегративни патриотизам", што би, у преводу на српски, био појам који објашњава прихватљив компромис између националног и либералног дискурса.
Представници немачких организација и медија били су радознали по питању наводне "улоге Русије у актуелним политичким збивањима у Србији", па се неименовани представник студената из Ниша пожалио како су посебно у његовом граду "активне руске обавештајне службе". А овај студент тачно зна и адресе на којима се тобож крију "руски шпијуни": "Указао је на Руску странку која делује у том граду, као и на Српско-руски хуманитарни центар".
Међу порукама које се уклапају у очекивања западне публике су и обећање да ће се на свом пропутовању строго држати Запада.
"Ми смо трећи пут у Берлину. Били смо у Бриселу, али сигурно нећемо ићи по савет у Москву", цитира немачки медиј спољнополитичке смернице које су гости изнели.
Пожалили су се и да су "односи власти са Кином нетранспарентни", као и да сам бог зна "шта је Вучић све продао Кини".
Студенти су казали и како су државу домаћина наводно раније критиковали због недовољне подршке,. али да се сада ситуација променила. И то у потпуности.
"У Берлину су спознали значај нашег покрета и кад год смо овде једноставно немамо довољно времена да се састанемо са свима који би са нама хтели да разговарају", рекао је један од Н.Н. представника студентског покрета.
Имена саговорника нису поменута, односно, остала је непознаница ко су именом и презименом студенти који су се обрели у Берлину. Такође, нејасно је ко их је одабрао да буду делегација, односно њихови мандати нису објашњени, али су њихове поруке очигледно третиране као релевантне. То, у овом случају, није пропуст у извештавању, већ показатељ да је политичка употребљивост важнија од легитимитета.