Стање у српском правосуђу: Ко оспорава сет правосудних закона и шта од нас тражи Брисел

У јавности се не стишава полемика око недавно усвојеног сета правосудних закона. Један број адвоката је због тога обуставио рад на три дана, а претходно је одржан протест судија, тужилаца и адвоката у Београду.

Да је Брисел и даље критичан према такозваним "Мрдићевим законима" изјавио је недавно амбасадор Србије при ЕУ Данијел Апостоловић, који је истакао да је важно да се то питање реши што пре. Мишљење које је Србија хитно затражила о поменутим законима, Венецијанска комисија ће донети на пленарној седници у јуну.

Амбасадори чланица ЕУ су у среду, на захтев Немачке, одржали дебату о ситуацији у Србији након усвајања закона, које је Европска комисија оценила као корак уназад. У расправи је поменута и анти-ЕУ реторика и уздржаност Србије приликом гласања о резолуцији о Украјини у Генералној скупштини УН. Група земаља чланица међу којима Француска, Италија, Мађарска, Словачка, заложиле су се за уравнотежени приступ према Србији, упозоравајући да би исхитрена обустава из Плана за раст ишла на штету стратешког пута приближавања Србије ЕУ.

Адвокат Горан Петронијевић истиче да овај извештај показује да Европска унија више не функционише.

"Дубока подела између глобалиста и суверениста и борба која траје је сада још жешћа и ово је резултат таквог једног супротстављеног става. Ми смо се у Србији увек делили и талентовани смо за то, али мене брине што нам сада намећу поделу и могућност за оне који су за САД или за ЕУ. Чак и таква подела сада постоји", наводи Петронијевић за "Јутро на РТ".

Наш избор

Ко кога тужи и ко коме суди: Препуцавања власти, медија и судства

Говорећи о критикама на рачун сета правосудних закона и шта је Србија била у обавези да учини пре усвајања, Петронијевић истиче да ово што се чује као глас у ЕУ и сталне претње и упозорења, је нешто на шта смо ми навикли.

"Од самог почетка, од пре 30 година када нам је пало на памет да ће нас ЕУ примити и да ћемо постати пуноправни члан, ми смо урадили сијасет ствари на своју штету. Предали смо ЕУ један огроман део суверенитета ове државе, па чак од нас траже да се одрекнемо и дела своје територије. Све ове ствари које сада покушавају да раде, немају никакве везе са реалношћу на терену", истиче Петронијевић.

Закони су предложени у складу са Уставом и законом и ниједна одредба домаћег законодавства, како оцењује саговорник Јутра на РТ, није прекршена.

"Не постоји обавеза јавне дебате у оваквим ситуацијама. Одмах се ограђујем. Лично сматрам да јавна дебата увек користи. Чак и ако је нема прописане, увек бих био за то да се спроводи. Али, наш суверенитет је ограничен оним што траже Европска комисија и разноразне комисије које су они смислили као механизам уцењивања земаља у процесу приступања. То је препоручујућа обавеза. Нигде не пише да то морамо да учинимо. То није право, него правило. На тај начин се законодавна власт ове државе потпуно дезавуише. Онда Венецијанска комисија постаје оно што је Кристијан Шмит у БиХ. Они покушавају да од Србије направе дистрикт", истиче Петронијевић.

Модел приступања ЕУ је свесно одрицање одређеног дела суверенитета наводи Петронијевић и додаје да то има своје границе.

"То је нормално у складу са оним што договорите када одлучите да приступите некој организацији. Спорно је то, међутим, што ЕУ као модел заједнице држава, отима преостали део суверенитета, кад се ви као држава, прикључите ЕУ. Онда вам даље преостали део суверенитета отимају и ништа вас не питају. Против тог деловања ЕУ је велики број суверених држава и народа", објашњава Петронијевић.

Гајић за РТ Балкан о реформи правосуђа: Ниједно овлашћење није одузето тужилаштву

Оно што Брисел хоће у Србији јесте, како оцењује Петронијевић, "румунизација" правосуђа.

"У Румунији је румунски народ, парламент, законодавна, извршна власт, па и сама судска власт изгубила контролу над самим собом. Контролу на румунским органима и правосуђем има искључиво Брисел", објашњава Петронијевић.

Како истиче Петронијевић, такозвани анти-ЕУ став није његов став.

"Ја бих волео да будем у ЕУ, али не у оваквој која се распада, таква не треба ни сама себи", сматра адвокат.

На питање како коментарише тродневни протест адвоката и то што неки нису поштовали одлуку, Петронијевић истиче да он јесте јер је он како каже, "легалиста".

"Дубоко сам убеђен и тврдим да је та одлука незаконита, противстатутарно донета, али одлука је органа који је надлежан за то. Управни одбор у овом тренутку није имао овлашћења да одлучује јер је изабран нови, који не може да ступи три месеца на дужност. Имате потпуно нерегуларну ситуацију. Поштовао сам обуставу уз минимум процеса рада. Ја сам уложио тужбу због мере због тога што је била без минимума процеса рада. Сви заборављамо да читаво правосуђе нису ту због себе, већ због грађана и заштите њихових права и та права и интерес морају бити на првом месту", закључује Петронијевић.