У Српској сутра Дан жалости: Сећање на убијеног српског свата и поруку да у БиХ нема места за Србе

Влада Републике Српске прогласила је 1. март Даном жалости у знак сећања на трагичне догађаје који су се догодили на тај дан 1992. године и који су били повод за отпочињање сукоба у БиХ.

Како је саопштено из Бироа Владе Републике Српске, сутра ће на свим институцијама Републике Српске заставе бити спуштене на пола копља, све културне манифестације отказане, а спортски догађаји прилагођени Дану жалости.

Председник СНСД-а Милорад Додик казао је да 1. марта 1992. године није никакав дан независности БиХ, већ дан када је један народ прегласан, једна свадба претворена у сахрану и када је постало јасно да предстоји време тешког страдања у БиХ. Он је подсетио и на догађај испред Старе православне цркве на сарајевској Башчаршији, када је убијен је српски сват Никола Гардовић.

"И то само зато што је био Србин и што је носио српску заставу на свадбеном весељу. Многи управо ово убиство невиног човека сматрају симболичним почетком рата у БиХ. Сећање на Николу Гардовића није само породична туга, већ опомена да сваки метак испаљен у човека због његовог имена и заставе разара темеље заједничког живота у БиХ", казао је Додик.

Како је почео грађански рат у Босни: Крвава српска свадба

Он је нагласио да ово убиство није био инцидент, како је то годинама муслиманско Сарајево покушавало да представи, већ јасна, брутална и застрашујућа порука Србима у Сарајеву и широм БиХ да више нису равноправни и да су непожељни.

"Тог дана погођен је не само човек, већ и породица, српска застава, радост, црквено венчање, живот. На месту где се окупља породица да прослави љубав, запуцано је у срце једног народа са монструозном поруком: 'Овде више нема места за Србе!'", рекао је Додик.

Истакао је да посебно забрињава чињеница да је тај злочин остао некажњен на начин који би донео осећај правде и помирења, а да је уместо осуде уследила релативизација злочина.

"И зато муслимани годинама славе убиство, док српски народ прислужује свеће, што довољно говори каква је БиХ земља. Без истине о 1. марту нема ни искреног дијалога о прошлости, а без признања да је тог дана убијен мир у БиХ тешко је градити заједничку будућност. Подсећам да је тадашњи муслимански председник Алија Изетбеговић признао да је спреман жртвовати мир у БиХ да би остварио свој сан о 'исламској држави'. Зато 1. март не може бити дан заједничког празника, јер је он симбол подела, почетак неповерења и увод у рат који је однео десетине хиљада живота и раселио стотине хиљада људи. Без искреног суочавања са чињеницом да је тог дана прекршен принцип договора, конститутивности и равноправности, те да је проливена невина српска крв нема ни истинског дијалога о прошлости, а без истине о почетку рата нема ни трајног мира", поручио је лидер СНСД-а.

Организација старешина Војске Републике Српске указала је да је Федерација БиХ једина је на свету која слави смрт, и то смрт на свадбеном весељу.

"А што је још поразније за то и даље добијају честитке од неких западних дипломата", наглашавају из организације.

Наш избор

Кад окупатора прогласе за жртву: Францу Фердинанду поново споменик у Сарајеву, ко је следећи?

Како наводе, 1. март 1992. за Српску је путоказ где би српски народ завршио да није било 9. јануара и 28. фебруара исте године и несаломиве воље српског народа да никада никоме не дозволи да уместо њега одлучује.

У делу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обележава као такозвани дан независности БиХ јер је тада одржан нелегални референдум о независности и отцепљењу БиХ од СФРЈ. Али Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба.

Овај трагични датум у Републици Српској се не празнује, већ 21. новембар - дан када је у америчкој ваздухополовној бази "Рајт-Петерсон" код Дејтона парафиран Општи оквирни споразум за мир у БиХ који је обележио крај грађанског рата у БиХ.