Србија и Балкан
Дубоки корени војног савеза: Када је почела сарадња Хрвата и Албанаца против Србије (ВИДЕО)
Упркос чланству у НАТО, Албанија и Хрватска направиле су војни савез, убацујући у њега и Приштину, наравно да му је мета Србија, а да ли је то новост, или пак последица онога што тиња још од комунизма а није на време сасечено у корену?
Војни савез Албаније, Хрватске и тзв. Косова чини се да је све јачи. Ове године планирано је извођење три заједничке војне, што је потврдио за медије на албанском језику начелник Генералштаба војске Албаније Арбен Кинђи.
И док се данас говори о војном савезу Албаније, Хрватске и тзв. Косова, мало ко се пита када и где су постављени његови темељи, а одговор на ово питање сеже дубоко у прошлост.
О овом питању за "Јутро на РТ" говорио је историчар др Петар Драгишић, који је у својој књизи објаснио да овај савез сеже дубоко у прошлост, у хладноратовско деловање хрватске и албанске емиграције које су које су још шездесетих година прошлог века успоставиле тешке везе уз подршку западних обавештајних структура.
Драгишић подсећа да је недавно, пре два месеца, објавио књигу "Албанска емиграција и косовско питање 1981-1989" и каже да је то један период који не изгледа превише близак хронолошки овом периоду.
"Континуитети у прошлости постоје и јако је важно да уочимо корен неког проблема. Истражујући ову тему, наишао сам на једну интензивну комуникацију албанских и хрватских емиграната на Западу која је кренула негде средином шездесетих година и наставила се у каснијем периоду, а довела је до организовања заједничких протеста и настојали су да своје циљеве тада реализују", објаснио је Драгишић.
Правећи паралелу, навео је да видимо поклапање циљева и заједничког противника, односно Београда, као што је и данас случај.
На питање зашто је Детроит постао место где је тај хрватско-албански савез добио неку форму и коју улогу је у томе имала америчка дијаспора, Драгишић наводи да се мало говорило о проблему Косова и Метохије.
"Од самог ослобођења Југославије, постоји велика побуна Албанаца против југословенски власти, 1944. Пратимо тренд Албанаца да се издвоје из Србије", истакао је и напоменуо да се процес убрзава шездесетих година, после пада Александра Ранковића, а споменуо је у том контексту и уставне промене седамдесетих година, након чега долази и побуна Албанаца.
Побуна је сузбијена 1981. године, али је дала подстицај албанској емиграцији да се интензивније активира.
Простор САД је био место где су заједнице емиграната из бивше Југославије биле најснажније.
Истакао је да је све требало решавати политичким средствима на време, шездесетих и седамдесетих година, када је проблем био у настајању.
"Запад није веровао Југославији за време Тита, иако је он окренуо леђа Стаљину. ЈНА је била везана за совјетски систем одбране и постојала је економска сарадња, али Запад није веровао да ли ће Београд кренути према Истоку или ће остати на путу несврставања", навео је наш гост говорећи о притисцима на Југославију који су долазили са Запада.
Како каже, наратив о кршењу људских права их је позиционирао у западним медијима, јер је то било оно што су на Западу хтели да чују, додајући да се Запад борио против комунизма.
"Албанци су били практичнији од Хрвата и албанска емиграција је успела да се повеже у САД са битним структурама. Србија се укључила у ту борбу тек почетком деведесетих година. Српски лоби покушава да направи неки резултат, али су Албанци у то ушли много раније", указао је Драгишић.
Навео је да је било покушаја да хрватска емиграција пренесе своја искуства албанској емиграцији, а било је покушаја да се у ту причу увуче и Бугарска, али то није довело до резултата, јер је Бугарска била део Источног блока.
Поменуо је и то што се албанско руководство у Приштини везује за Израел и оценио да то показује њихову прилагодљивост, додајући да они не робују исламу.
Истакао је да Албанци реагују муњевито на геополитичке промене.
"Косовско питање је светско питање, чији ток одређују светски играчи", казао је Драгишић и додао да је врло мало тога је било у нашим рукама, као што је врло мало тога у нашим рукама сада.
Live
