
У потрази за новим председником лажне државе: Курти броји ситно, окренуо леђа Османијевој

Председници привремених институција у Приштини Вјоси Османи истиче мандат 4. априла, последњи рок за гласање о председничком кандидату је прекосутра, 4. марта, а водеће албанске партије на КиМ и даље се нису изјасниле о кандидатима.
Док броји ситно, премијер лажне државе Аљбин Курти одржава састанке са председницима политичких странака.
Албански политички аналитичари са Косова и Метохије за медије на албанском језику оцењују да Куртијево Самоопредељење сигурно неће подржати Вјосу Османи за други мандат.
С друге стране, њу то не спречава да јуриша на други мандат: одржала састанке и са представницима политичких странака.
Ибрахима Ругову, подсетимо, Албанци славе као "историјског председника" и "архитекту косовске независности". Османи је, иначе, из редова ДСК прелетела на Куртијеву странку.

Такође, Османи је одржала састанке и са представницима политичких странака.
И без обзира на очигледан раздор између Куртија и Османијеве, највише пажње је изазвало помињање потомака оца терористичке ОВК Адема Јашарија, односно његовог сина и три братанца. Подсетимо, Јашари, припадници терористичке групе, његови отац, браћа и други чланови породице погинули су обрачуну са снагама безбедности СРЈ у марту 1998. године у селу Доње Преказе, након што су одбили да се предају.
Управо Куртијево Самоопредељење лобира да неко из њихове породице прихвати понуду да се кандидује за председника. Братанац Адема Јашарија Мурат Јашари је већ одбио предлог, додајући да њихова породица припада свим Албанцима.
Остали се нису изјаснили, a Курти наставља да мантра о Мурату Јашарију као о "иделаном предеседнику".
У контексту потенцијалних кандидата помињу се Рамуш Харадинај, а из редова "Самоопредељења" говорило се да би то могао бити бивши припадник косовске обавештајне службе (ШИК) и актуелни министар спољних послова Гљаук Коњуфца и посланица Саранда Богујевци.
Харадинај је демантовао да ће бити кандидат, а албанска јавност на КиМ није склона да му поверује, зато што је се недавно повукао са места председника странке Алијанса за будућност Косова (АБК), којом је руководио дуже од две деценије.
Председник лажне државе Косово бира се у скупштини, а да би био изабран, кандидату је потребно најмање 80 гласова посланика, од укупно 120, у првом кругу.
Ако их не обезбеди ни у првом ни у другом кругу, у трећем кругу му је довољан 61 глас, тачније проста већина. Уколико не буде изабран ни у трећем кругу, скупштина се распушта и расписују се ванредни избори.
До сада је само академик Арсим Бајрами, који је бивши посланик Демократске партије Косова (ДПК), објавио да ће се као нестраначки кандидат кандидовати за председника, али ова вест је у албанској јавности на КиМ прошла испод радара.




